Прочитај ми чланак

Да ли је “Дара из Јасеновца” плагијат “Дјеце Козаре”?

0

Питање да ли је "Дара из Јасеновца" редитеља Предрага Гаге Антонијевића заснована на плагијату или није изазвало је буру у јавности након што се на друштвеним мрежама појавио снимак емисије у којој Лордан Зафрановић то тврди. Славни редитељ прогоњен и од Титоваца и Туђмана, аутор документарног филма "Крв и пeпeo Јасеновца" из 1983. године, рекао је да деценијама покушавао да сними "Дјецу Козаре" у ком главну улогу има српска девoјчица Рада, која цео филм носи у наручју млађег брата и с њим пролази страхоте логора Јасеновац.

Foto: MCF MegaComFilm/Promo

Да је сценарио “Даре из Јасеновца” плагијат говорио је још у новембру 2019. године Лордан Зафрановић, редитељ још неснимљеног филма о Јасеновцу “Дјеца Козаре”, по сценарију Арсена Диклића, српског писца из сценаристе рођеног 1922. године у Лици, који је преминуо 1995. године у Београду. Зафрановић је тада у једном телевизијском интервјуу причао о свом филму и “хијенама” које су му онемогућавале да за њега добије новац од Филмског центра Србије (ФЦС).

– Имам огромно искуство и у писању и у читању сценарија. А сценарио “Дјеца Козаре” на најхуманији начин говори о злу, али са великим одмаком и разумевањем. У питању је изузетан писац који се зове Арсен Диклић и сматрао сам да ништа боље на ту тему – тему Јасеновца нисам имао у руци. Понудио сам га на првом конкурсу Филмског центра Србије, и колега Жарко Драгојевић је сматрао да не треба уопште дискутовати о том филму, али други су били против и он је дао оставку – причао је Зафрановић.

Драгојевић је 2018. дао оставку на место председника конкурсне комисије ФЦС која одлучује о избору домаћих дугометражних филмова с националном темом који ће добити финансијску помоћ државе. На тај потез се одлучио јер је, како је изјавио, наишао на неразумевање осталих чланова комисије за филм “Дјеца Козаре”. Тим чином Драгојевића је, како је нагласио Зафрановић, тада филм постао јаван.

– На другом конкурсу, где су нас уверавали да ћемо сигурно проћи, одједном су се појавили – ја га зовем Лејди Гага и једна списатељица која се зове Наташа – са сценаријом на исту тему. Узели су моју тему. Иста девојчица је у питању. Филм почиње исто са девојчицом, која се код мене зове Рада, а код њега Дара. И захваљујући утицају политике, и то из највећег врха, он је добио новац за филм. Колико се само година чекало на ту врсту филма, а онда је наједанпут због лове настала велика гужва око свега, око филма о Јасеновцу… Те хијене су изашле и кренуле ка државној лови – изјавио је тада Зафрановић.

Зафрановић је тек из четвртог покушаја, и након буре у јавности, летос добио новац за “Дјецу Козаре” од Филмског центра Србије – 30 милиона динара.

“Сценарио „Дјеце Козаре“ почиње збегом жена и деце из козарског краја, где их усташе пресрећу и спроводе на железничку станицу, раздвајају и гурају у теретне вагоне за транспорт у логор Јасеновац, а да жртве и не знају где иду. Исто тако почиње и ‘Дара’. Први злочин коме Рада присуствује догоди се већ на перону. Исто се деси и Дари”, пише и на свом Фејсбук налогу драмска списатељица Биљана Србљановић, која напомиње да је прочитала Диклићев сценарио.

У сценарију Арсена Диклића, указује она, главна јунакиња, девојчица Рада, остаје сама са два брата (“једног у наручју кога носа”) након што им мајка страда. Исто је и у тексту сценаристикиње Наташе Дракулић у “Дари”.

Помиње још једну малтене истоветну сцену, која се у “Дари”, додуше, дешава нешто касније у филму. У Диклићевом сценарију у питању је тренутак када се жедне жене са децом затрчавају ка јединој чесми, отимајући се о сваку кап воде. Метеж усташе “смирују” рафалима и убиствима. У “Дари” се отимачина и рафали дешавају због хране. Девојчици Ради се у тренутку буди нагон за самоодржањем и граби преко гомиле да напуни лонац водом за себе и брата, без обзира на сав ужас око ње. Исто као Дара, с тим што она узима чинију.

“Рада, девојчица са марамом, у Лордановом филму остаје са својим двогодишњим братом сама, јер јој овог другог одведу у децу-усташе”, пише Биљана Србљановић и наводи да се исто дешава и Дари, којој усташе одводе “побратима” (дечака који јој је поверила на чување жена из логора).

И Рада и Дара када први пут виде Диану Будисављевић и сазнају за спискове и бројеве, схватају да можда има излаза из пакла…

Такође, Ради један од дечака-логораша прича како се спасао ликвидације тако што је, када су одвајали мушку и женску децу, на главу ставио женску мараму и претварао се да је девојчица… Баш тако и Дара спасава свог брата.

Србљановићева наводи и да се практично изговарају истоветне реплике у оба филма: “Ништа дијете, само ти делај свој посао”, односно “Само ти сине ради свој посао”, старина каже усташи у стравичној сцени масакра. (Истина, овај мотив појављује се и у публицистици о Јасеновцу).

“Рада сведочи највећем и најопаснијем паклу – дечијој болници из које малена мртва тела лопатама износе и товаре на кола, и којој нико не сме прићи. Дара сведочи највећем и најопаснијем паклу – дечијој болници из које нико жив никада не излази, а сама ће касније и схватити зашто”, указује Србљановић.

Она додаје и да у оба сценарија постоје сцене у којима Лубурић и усташке психопате убијају логораше из забаве, кољу србосеком; потом прикази часне сестре, евиденције за покрштавање, жена које помажу око болнице, улоге католичке цркве у свему… Разликују се, како је навела, расплети.

Биљана Србљановић напомиње и да је “Наташа Дракулић једна изузетно талентована сценаристкиња и да, суштински, уопште није до ње, да је испунила захтеве редитеља”, те да је уверена да би “самостално написала одличан сценарио”. Покушај Нове да дође до коментара Наташе Дракулић нису, ни после више телефонских позива, уродили плодом.

Гага: Све је чисто као суза, тужио сам Лордана још прошле године!

Редитељ “Даре из Јасеновца” Предраг Гага Антонијевић, у одговору на овакве оптужбе, истиче да је сценарио Наташе Дракулић аутентичан, а да је редитеља “Дјеце Козаре” тужио, између осталог, и због оптужби за плагирање.

– Лордана Зафрановића смо у јуну прошле године тужили суду због клевета разних врста, укључујући и то. Тешка срца, није ми то био циљ, али морали смо. Вређао ме је и лично и рекао да је то плагијат. То је јако ружно, неколегијално и непрофесионално. Само говоримо о истим историјским темама. Сценарио нема никакве везе, једноставно су то исти историјски догађаји. Све је то чисто као суза – наводи Антонијевић.

Он наводи и да није прочитао пост Биљане Србљановић, да је само чуо за те паралеле, али да је “сигуран да то нема везе једно с другим”. На питање о сцени са вагонима на почетку одговара контрапитањем: “Како да не буду вагони, када су вагонима довожени?” Слично каже и за то што мала Дара види убиство на станици, на сцену са рафалима…

То су све општа места многих логорских филмова. Имате свађу око хране у 10 филмова. Није то пало с неба. Нисам читао то што је Биљана писала детаљно. Могу само да кажем да је Лордан тужен, идемо на суд, где ћемо имати шансу да то расправимо, а ко год хоће нека изволи, нека погледа сценарија. То је једино што имам да кажем, друго не – каже Антонијевић.

Корисници друштвених мрежа наводе и да је Антонијевић, као председник комисије Филмског центра Србије, могао да види Диклићев сценарио.

– Ја сам тај сценарио прочитао тек пред крај снимања свог филма, када сам био у комисији. А ниједан се сценарио не пише за седам дана. Немам друга посла, него да узимам туђи сценарио. Само говоримо о истим историјским чињеницама, а нико нема монопол на историјске чињенице. То су историјски догађаји који су свима доступни. Тврдим да је наш филм апсолутно аутентично дело – подвлачи редитељ “Даре из Јасеновца”.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!