БОЈАНА ЈЕ ЈЕДИНА СРПСКА ГУСЛАРКА Студира у Финској, није имала где у Србији ВИДЕО

0

Диви се јунацима који су дали животе за отаџбину и прави “гусле на струју”

Бојана Пековић студира музичку академију “Сибелијус” у Хелсинкију, Финска. Она је први студент те академије али и први студент у историји ове планете који студира традиционални српски и балкански инструмент – Гусле!

Пошто на Музичкој академији у Београду и у другим градовима Србије није било интересовања за отварање овог смера, Бојана је аплицирала у Финској. Послала им је снимке својих наступа и ускоро су је позували да дође – због ње једне у Хелсинкију су одлучили да први пут уведу гусле у програм.

– Мислим да је то први случај да су гусле изашле у свет на тај начин, кроз једну музичку институцију, и јако сам им захвална на томе. Смер се зове “Глобал мјузик” и он ми омогућава да дођем тамо и представљам своју културу, свој музички идентитет… кроз оно што ја осећам. Нема никаквих граница, не морам да радим ништа што не желим. С друге стране, они раде на нама да се оспособимо музички и да се оформимо као људи, да осећамо око себе и да то преносимо, као аутори и као личности.

Откуд гусле као избор у ова модерна времена када се та традиција у Србији све више заборавља и није баш нарочито популарна међу младима, чак се и потцењује, гледа са подозрењем и подсмехом?

– Како време пролази и ја се све више питам(смех). Вероватно је у питању била Божја промисао. Почела сам да свирам гусле доста млада. Иако ми је тата гуслар никада нисам помислила да ће ми то бити нешто више од хобија. Али десило се тако, и сада све иде својим током.

Са колико година си почела?

-Кренула сам да свирам и да певам традиционалне лирске песме са пет. Са шест сам имала први гусларски наступ, тада сам већ певала наше епске песме. Већ више од 15 година се бавим гуслама.

Може се чак рећи да Финце гусле више занимају него наше људе. Ја сам веома отворена по природи па волим да објасним, а они воле да послушају нешто што је другачије, да чују приче, па се онда сами распитују, истражују, на то гледају као на егзотичну културу.
Бојана Пековић

Шта ти момци кажу када им се представиш као гусларка?

– Некада само кажем да се бавим музиком, не детаљишем ако приметим да би било сувише егзотично. Осетим просто колико је неко заиста заинтересован и за мене и за оно чиме се бавим.

Како реагују у Финској, тамо вероватно никада нису били у прилици да се сусретну са једним оваквим инструментом?

– Не би веровали. Може се чак рећи да њих то више занима него наше људе. Ја сам веома отворена по природи па волим да објасним, а они воле да послушају нешто што је другачије, да чују приче, па се онда сами распитују, истражују, на то гледају као на егзотичну културу. И ја сам таква, волим да упознајем другачије културе, традиције, људе, у музичком и сваком другом смислу.

Гусле су увек ту, и када мало скренем са тог пута, помажу ми да нађем одговор на нека питања. Оне су толико древне па ми претпостављам и због тога дају неки корен, неку дубину, у којој налазим смирење и смисао

Шта ти је циљ у животу, чиме планираш да се бавиш у догледно време, када завршиш академију?

– Завршила сам прву годину, остало је још четири и по. Желим да проучавам саму себе и свет око себе, да радим на себи и својим емоцијама. Гусле су увек ту, и када мало скренем са тог пута, помажу ми да нађем одговор на нека питања. Оне су толико древне па ми претпостављам и због тога дају неки корен, неку дубину, у којој налазим смирење и смисао. Кроз моју музику покушавам да то пренесем на друге, како своје бриге и питања, тако и решења која проналазим на моме путу. Музика је моја инспирација и мој лек, мој упитник, све што осећам и све о чему размишљам.

Значи, видиш себе у будућности као професионалног музичара?

– Професионални музичар…Па, боље рећи човек.

Помињеш древност инструмента…Чуо сам да покушаваш и да га модернизујеш, да свираш гусле на струју?

– (Смех) На Академији имамо предмете који се не баве само свирањем него и прављењем инструмента, тако да целе године радим на томе од каквих материјала би све могле да се праве гусле и како се звук може развити у неком другом смеру. Инспирише ме тај неки другачији звук који може да оплемени и можда неким другим људима више приближи тај наш традиционални звук и инструмент. Нешто модерније, новије. Гусле су толико старе да су у својој историји запамтиле све промене и векове, тако да сам сигурна да ће се прилагодити и овом времену, да ће се десити та нека еволуција у звуку. Видећемо, то је увек до уметника…
У СЛАВУ ЈУНАКА: Диви се онима који су у прошлости били су стању да дају живот за идеале

Колико си далеко отишла у том експериментисању?

– Тек сам почела да улазим у тај свет електронског звука, па ћемо видети где ће ме то одвести.

Јел свираш још неке инструменте?

– Ја сам заправо почела са клавиром и јако сам била предана томе, ишла на такмичења, волела сам то јако. А онда сам се више окренула гуслама. И данас знам понекад да седнем за клавир, али то није ништа озбиљно, онако , за моју душу.

Твоје вршњаке ће занимати какву музику слушаш, духовну, епску или нешто модерно?

– Волим нашу музику, изворну, епску, традиционалну, класичну, али волим и џез и поп, и неке актуелне ствари коју људи сада слушају.

Који ти је омиљени десетерац, народна јуначка песма, чија те судбина од тих народних јунака највише погађа

– Тешко је сада одвојити, има доста тога. Највише ме погађа нека ратна прича, као што је песма “Мати и син”, када мајка тражила свога сина по бојишту да му да чарапе, не знајући да су њему ампутиране обе ноге. Те неке теме у којима срећем претке који су били кадри да за нешто дају свој живот, што је данас тешко и замислити. Данас људи посеку нокат па 15 дана не могу да се опораве, није им добро. Замислите да дате живот нешто небеско, чега је било много у оним временима. Мени је то просто невероватно.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!