Прочитај ми чланакНа простору Бачке забележени су само спорадични случајеви деловања илегалних копача, док на територији Срема у сваком селу постоји по неки илегални копач, за кога мештани знају да се бави оваквим активностима те су пријављена озбиљна оштећења због незаконитог копања на локалитету Калварија - Тителски плато код Титела. Ово између осталог стоји у елаборату Министарства културе и информисања које је у октобру прошле године сачинило преглед угрожених археолошких локалитета услед деловања илегалних копача на територији наше земље.
Недавна крађа римског мермерног споменика из 2. века непроцењиве вредности, тешког 300 килограма, са пута који води ка депонији Винча, и то из зоне са физичким и техничким обезбеђењем, поново је бацила светло на криминалне активности у овој области.
Поменути елаборат Министартсва културе указује на локалитете у Србији где се константно врши илегално копање, илити крађа вредних антиквитетеа, која онима који се тиме баве доноси велику зараду. Са овим подацима упознато је Министартсво унутрашњих послова Србије.
Илегална археолошка истраживања константно су присутна на подручју Срема у последњих 30 година, показују подаци Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици. Нарочито су угрожени археолошки локалитети из римског периода, а затим и средњовековни локалитети каже се у елаборату чиј садржај, редакцијски опремљен и приређен, ексклузивно преносимо.
Знатан број тих локалитета се налази у склопу приватних парцеле, углавном су то баште и у протеклих пар година Заводу су пријављена копања власника појединих парцела.
Сирмијум је међу најугроженијим археолошким локалитетима о којима брине Завод у Сремској Митровици.
Остаци манастира Светог Гргура након истраживачких, земљаних радова, у великој мери су угрожени од стране илегалних копача, а деценијама стециште нелегалних ископавања је и Градина на Босуту (општина Шид).
Деловањем илегалних копача угрожени су на територији општине Шид и локалитети: Мишковача (Бачинци) из римског добаа, Илинци, Капела (средњи век), Шљивице (неолит и римско доба), Кленовац (римско доба), Клиса (позна антика, средњи век), Џомбуља (праисторија), Берлез (праисторија у ширем смислу).
У општина Инђија на мети илегалних копача Михаљевачка шума и Акуминкум који се налазе на прелиминарној листи Унеска, у општини Рума угрожено је археолошко налазиште “Солнок” – град у Добринцима у коме је забележено константно присуство рада илегалних копача, као и локалитети “Велика Анта”, “Градина” и “Аџине њиве”.
Тужилаштво одбацује пријаве
Завод за заштиту споменика културе града Београда наводи да су најугроженији деловањем илегалних копача археолошки локалитети на територији општина Сопот (подручје Космаја), Гроцка и Обреновац
Завод је годинама обављао увид у стање на терену по пријави грађана или колега из других институција након чега је подносио и кривичне пријаве против НН лица, али их је тужилаштво одбацило. У последње две-три године активирали су се, како наводе, илегални копачи на територији општине Сурчин посебно у делу уз обалу Дунава.
Према подацима Завода за заштиту споменика културе Ваљево, најугроженије су области Посавине, општине Богатић, Шабац и Владимировци као и Обреновца и Уба.
На тим теренима спроводи се систематско орање дубоким плуговима и њих прати група са метал – детекторима која сакупља предмете од метала, а уочена је и појава прекопавања средњевековних гробова. Према наводима Завода, поменуте групе су често и наоружане.
Угрожени су локалитети: Велимирови двори (општина Мионица, насеље Кључ) где је уочено прекопавање гробова поред цркве што је пријављено тужилаштву у Мионици, Соко Град (општина Крупањ, насеље Лазе), Црвина римска вила (општина Љубовија, насеље Врхпоље), Јеринин град (општина Ваљево, насеље Бранговић) и Думача, (општина Шабац, насеље Мишар), где су уочена неовлашћена прекопавања.
Током 2018. и 2019. три пута је вршен увиђај у позноантичком комплексу Анине (општина Лајковац) где су пријављивана прекопавања, а забележена су оштећења на Грчком и Мађарском гробљу (општина Осечина)
Ладерата је најдевастираније археолошко налазиште на територији за коју је надлежан Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево (територија општина Велика Плана, Смедерево, Смедеревска Паланка, Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће, Петровац и Пожаревац).
Видљиве су стотине мањих или већих ископа, који имају карактер систематског прекопавања локалитета и више пута су подношене пријаве полицији. Локалитет је позициониран тако да пружа одличан преглед и илегалне копаче није могуће лако ухватити на делу, наводе у Заводу.
Виминацијум је био један од најугроженијих локалитета док није уведен двадесетчетворочасовни видео надзор и чуварска служба, док су у делу налазишта Краку лу Јорадан архео-аматери купили (или закупили) старо домаћинство, организовали своју “чуварску службу” и редовно су присутни на терену.
Илегални копачи су потпуно уништили остатке цркве и делове утврђења Градац иако је на тешко приступачном узвишењу.
На територији два града и 11 општина у Шумадији и Поморављу, као културни добро утверђено је 11 археолошких налазишта и евидентирано је 396 локалитета са археолошким садржајем, а угроженост од стране нелегалних ископавања је најизраженија на локалитетима градинског типа, где се приликом сваког обиласка наилази на ископане јаме.
Најекстремнији случај се догодио у селу Супска у Ћуприји где су 2012. године, багером нелегално ископани ровови дужине преко 10 метара и дубине преко два метра, а Завод за заштиту споменика културе Крагујевац скреће пажњу на оснивања удружења која кроз своје статуте предвиђају ископавања, рекогносцирања и заштиту наслеђа, чији чланови се представљају као чувари наслеђе и ентузијасти.
Завод за заштиту споменика културе Ниш пријавио је неовлашћена ископавања на археолошким налазиштима Равна – Тимацум минус (Књажевац), Дренград – Бреговина (Прокупље), Кулина-Градиште (Балајнац, општина Мерошина), Марина кула код Куршумлије, а на удару илегалних копача су и археолошка налазишта Лазарева пећина (Злот, општина Бор), Велика и Мала Баланица (Сићево, општина Нишка бања).
Угрожени су и локалитети Марково кале (Врање), Злата (Прокупље), Егета и Брза Паланка (Кладово), Калетинац (Гаџин Хан), Кулиште (Бабушница), Црквиште (Модра стена), Каљаје (Медвеђа), Зиндан (Алексинац), Пећина (Нишка бања).
Завод за заштиту споменика културе Краљево сусрео се претходних неколико година са неовлашћеним ископавањима на локалитетима Грчко гробље (у оквиру споменика културе Четири шанца у Кремнама), Островица у селу Остри, код Мрчајеваца, Јеринин град (Трстеник), Козје стене (Ивањица), Вијуљ (Рудник).
Министартсво: Деструктивно деловање “Архео-аматера Србије”
У Регистру удружења Агенције за привредне регистре, регистровано је удружење „Архео-аматери Србије“, чији је Оснивачки акт, како је наведено у елаборату Министартсва, у супротности са одредбама Закона о културним добрима.
“Архео-аматери Србије” су невладина организација регистрована у АПР-у за “истраживање културно-историјског наслеђа на територији Републике Србије недеструктивним теренским истраживачким методама, а уз помоћ најсавременијих техничких метода, без деструктивних истраживачких захвата на терену који се истражује, а у складу са Законом о културним добрима РС, Статутом „Архео-аматера Србије“ и начелима очувања животне средине”.
У Статуту и Правилнику истраживања овог удружења наводи се да имају право да, у оквиру организованих акција, али и самостално, као чланови удружења, врше истраживања недеструктивнм методама уз помоћ разних апарата (метал детектора, гео-радара, гео-скенера…), на подручјима која су евидентирана, а нису проглашена за културно добро, док на подручјима која нису ни евидентирана, могу да врше и проверу налаза ископавањима.
Резултате таквих деструктивних истраживања, као и предмете пронађене у таквим акцијама задржавају за себе.
У Статуту је наведено и да удружење може прибављати средства за своју делатност продајом „легално пронађених старих предмета током истраживачке акције“.
На основу Закону о кулурним добрима, теренским истраживањем културно-историјског наслеђа, могу се, како стоји у елаборату, бавити искључиво за то основане установе заштите, у складу с одредбама поменутог закона и уз одобрење Министарства надлежног за послове културе.
“Не постоји правни основ да се удружења баве овом врстом истраживања. На основу закона добра под претходном заштитом уживају једнаку заштиту као и проглашена културна добра. Према Закону о културним добрима, добро које ужива претходну заштиту, а налази се у земљи или води, или је извађено из земље или воде, представља државну својину”, наведено је у елаборату.
За лица која ван организованог истраживања, ископају из земље, односно изваде из воде добро које ужива претходну заштиту, ако у року од 24 сата не обавесте установу заштите и орган унутрашњих послова предвиђена је прекршајна казна.
Неовлашћена археолошка ископавања и истраживања се на основу Кривичног законика РС третитрају као кривично дело.
Израда електронског регистра
“Елаборат о угроженост археолошких локалитета услед деловања илегалних копача на територији Републике Србије”, Министарство културе је доставило Министарству унутрашњих послова и Управи царина у циљу спречавања илегалних археолошких ископавања на територији Републике Србије односно спречавања трговине илегално ископаним предметима.
На иницијативу Министарства културе и информисања, а у сарадњи са Министарством унутрашњих послова, Министарством правде, Министарством финансија Управа царина, Канцеларијом за информационе технологије и електронску управу и Математичким институтом започет је заједнички рад на успостављању и развоју јединствене базе (електронског регистра) отуђених и несталих уметничко-историјских предмета.
Рок за израду електронског регистра је до краја 2020. године, наводе у Министарству.
