Српске песме Косова и Метохије поново се чују у Русији. Представио их је руској публици дечији ансамбл из села Велика-Хоча Метохијски жубори. Боравак у Русији малих певача је трајао од 13. до 20. августа. Храм Христа Спаса, Фонд словенске писмености и културе у Москви, Тројице-Сергијева Лавра – то су места, која су посетили млади уметници.

Деца су дошла у Русију не само због тога да упознају нашу земљу са српским песмама. Организатори путовања су давно хтели да доведу их из јуджног дела Корсова, где они уствари живе у гету.

Идеју је дала администратор руско-српског сајта senica.ru Олга Серебровска. Међутим, она није могла да окупи децу. То је учинила председник српског оделења Фонда Јединства Православних народа г-ђа Наташа Коцев. Ево што је она испричала у интервјуу Гласу Русије.

Олга је чула, како певају та деца. И онда смо их позвали да буду гости у Москви. И Олга је ми причала шта хоће. Али рекла је да не може да то оствари за то што не може нешто да одрађује у Србији. Ја сам рекла да могу то да урадим. Прво је деци требали пасоши. Деца су имали старе пасоше па су нам требали визе. Ту је нама нормално изашао у сусрет Амбасадор Руске Федерације Александар Конузин. Мислим да визе смо добили без проблема, пошто у питању су били стари пасоши. Олга са своје стране буквално налази спобзоре за та наша путовања. Наше путовање је почело тако што аутобус Руског Дома је дошао по децу на аутобуску станицу. Онда смо отишли у Амбасаду. Аташе по култури Александар Кононихин је примио децу. Покушавамо за то кратко време да покажемо шта има у Русији. Пошто пуно деце никад нису дошли у Београд, а не у Москву. Они живе у страшним условима, не могу да се крећу да бих отишли до продавнице, рецимо у Косовској Митровици, треба им кобвој. Увек је програм сажет, ми буквално немамо слободног времена. Нормално, деца су била фасцинирана, у Москви је све велико, све огромно. Видим да су деца доста одушевљена, само што су они мале и пошто живе у малом селу, не могу толико да пешаће, брзо се замарају.

Ипак су деца пуна утисака из Русије. Прича солисткиња хора Метохијски жубори Лепосава Столић.

Нама је пуно значило ово путовање. Мени првенствено то није први пут да долазим у Русију. Али ако сам више пута била овде, овај пут ми је био нешто најлепше. И видели смо доста битних ствари, што је за нас то нека новина у животу. И добили смо неко ново, можда се слободно рећи, образовање и сазнање за Русију. И тако то смо сазнали неке новости о Русији. Видели смо доста музеја, сазнали смо које су године саграђени, посетили смо Храм Христа Спаса, сазнали смо кад је обновљен, кад је, наводно, нови храм саграђен, кад је почео, то јест, да се гради од 1995. Ми смо презадовољни, а мислим да је и публика задовољна тиме, како ми певамо, и ми смо срећни што смо дошли овде.

За руководиоца хора, песника Гаврила Кујунџића, путовање у Русију такође много значи.

Имали смо концерте у Русији, Белорусији, у свим нашим бившим републикама. Ја Русију гледам као на једну сјајну звезду, на нешто велико. И кад сваки пут дођем овде, мислим да ако на концерту има само два човека, ја осећам велику обавезу. И Русија је за мене једна нада, једно велико обећање за будућност. Сама Русија код сваког Србина је велика нада. Увек кад дођем у русију, ја осећам велику обавезу и да то, што осећам, што више преносим на руски народ.

(Глас Русије)

Ознаке: Велика Хоча, дечји хор, Космет, Метохијски жубори, Москва