Прочитај ми чланак
Широм Европе, па и у Србији, данас ће бити обележен Европски дан језика, који за циљ има подизање свести о значају учења страних језика, као и промоцију језичке разноврсности и међукултурног дијалога.
Празник је установљен 2001. године одлуком Савета Европе и уз покровитељство Европске уније у уверењу да је вишејезичност на старом континенту драгоцена реалност коју треба сачувати, вредновати и бранити у будућности.
Ове године Европски дан језика жели да истакне да језици могу да отворе и нове културне и професионалне хоризонте, осим што су инструмент који олакшава излазак на тржисте рада или промоцију на професионалном плану.
У Београду ће Европски дан језика бити обележен тродневним научним скупом на Филолошком факултету уз подршку културних центара више европских држава, а биће организовани и сусрети професора европских језика у Србији, читање поезије и дебате о значају учења страних језика.
На скупу „Култура у дијалогу“ на Филолошком факултету говориће, између осталих, шеф делагације ЕУ у Србији Венсан Дежер, министар образовања, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић, професор Ранко Бугарски и продекан тог факултета Зоран Пауновић.
Декан Филолошког факултета Александра Вранеш изјавила је Тањугу, поводом тог скупа, да се „језик чува нашом свешћу и нашом потребом да га имамо, а не борбом против туђица“.
Она је, на питање како она види „одбрану“ српског језика, истакла да „језик може да прима стране утицаје али је битно да се сачувају његова синтакса и морфгологија“.
„Инсистирање на, наводној, чистоћи језика води негативном крају“, навела је декан факултета на коме се, поред српског језика и књижевности, изучавају још 33 страна језика.
Она је подсетила да у свету постоји идеја о угрожености „малих“ језика и језика националних мањина у срединама где доминира језик најбројнијег народа, али да, и поред те чињенице, не верује да ће енглески постати апсолутну универазално средство комуникације, односно „лингва франка“.
Угроженост такозваних малих језика потврђује и најновија студија о њиховом дигиталном изумирању.
Према студији коју је урадила европска МЕТА-НЕТ мрежа, са 60 истраживачких институција из 34 земље, чије је седиште у Берлину, најмање 21 од 80 европских језика је у опасности од дигиталног изумирања, јер су остали без писма које може бити информатички обрађено, саопштио је београдски Математички факултет, члан мреже.
У студији, у чијој је припреми учествовало више од 200 експерата, оцењивана је подршка информатичких технологија за сваки од језика у четири области: аутоматско превођење, говорна интеракција, анализа текста и расположивост језичких ресурса.
Неколико језика, као што су исландски, летонски, литвански и малтешки оцењени су најнижом оценом у све четири области, јер ни за један од тих језика није закључено да постоји „одлична подршка“, али је само за енглески језик оцењено да је подршка „добра“.
За енглеским следе холандски, француски, немачки, италијански и шпански, за које постоји „умерена подршка“.
За језике као што су баскијски, бугарски, каталонски, грчки, мађарски и пољски постоји „фрагментарна подршка“, што и њих сврстава у скуп језика са високим степеном ризика.
Овој групи језика припада и српски, као и сви други језици са простора бивше Југославије, наводи се у саопштењу и истиче да је Европа успела да уклони готово све границе између појединих земаља.
„Међутим, једна граница још постоји и чини се непробојном, то је невидљива граница коју представљају језичке баријере и која омета слободан проток знања и информација“, наводи се у саопштењу.
Иначе, у Европи постоји више од 220 аутохтоних језика, што чини око три одсто од укупног броја језика на свету.
У свету се говори 6.000 до 7.000 језика, док се, на пример, на територији Русије, где живи 148 милиона становника, говори далеко највећи број језика – од 130 до 200, у зависности од критеријума.
(Прес)
