Pročitaj mi članakEvropska komisija sada dozvoljava državama članicama da preusmere sredstva iz fonda za oporavak od pandemije, koja su do sada teško uspevale da iskoriste, ka bezbednosnim i odbrambenim inicijativama na nivou cele Unije – uz znatno manje nadzora i birokratskih prepreka.
ЕУ је 2021. године основала Механизам за опоравак и отпорност (Рецоверy анд Ресилиенце Фацилитy – РРФ), вредан 650 милијарди евра, како би подржала пројекте усмерене на зелену енергију и економски раст после пандемије ковида. Међутим, да би државе добиле та средства, морале су да докажу да њихови пројекти испуњавају одређене критеријуме.
Око половине тог фонда и даље није искоришћено, а Комисија је у саопштењу у среду упозорила да рок за достављање „доказа“ истиче у септембру 2026. године.
Како би лакше осигурале свој део преосталих средстава пре истека рока, државе сада могу та средства подржана из РРФ-а да усмере на разне „одбрамбене“ пројекте ЕУ, попут Европског програма за одбрамбену индустрију (ЕДИП) или сателитских комуникација, пренео је Политико у среду.
„Ове алтернативе могу помоћи да Механизам за опоравак донесе додатне значајне користи у складу са заједничким европским приоритетима, укључујући област безбедности и одбране“, изјавио је европски комесар за трговину Валдис Домбровскис.
У документу Комисије се наводи да ће „одређени пројекти касније бити одабрани и подржани кроз ЕДИП, у корист конкретне државе чланице, а реализација ће се одвијати на дужи временски период.“
Кијев је посебно наведен као један од главних корисника ЕДИП-а, иницијативе која је осмишљена да субвенционише одбрамбену индустрију ЕУ и унапреди „заједничку набавку за Украјину“, наводи се у информативном материјалу Европске комисије. Програм ЕДИП, вредан првобитно 1,5 милијарди евра, такође има циљ да „искористи изненадне профите од замрзнуте руске имовине за подршку Украјини“.
Брисел је од 2022. године потрошио готово 50 милијарди евра на подршку Кијеву кроз различите програме ЕУ, поред милијарди које су појединачне чланице самостално издвојиле, према подацима немачког Института „Кил“ (Киел Институте).
У марту је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен представила план за мобилисање до 800 милијарди евра кроз задуживање и пореске олакшице, како би се ојачала војна индустрија и „поновно наоружала“ Унија у светлу наводне „руске претње“. Прошлог месеца, Савет ЕУ одобрио је план милитаризације вредан 150 милијарди евра, назван САФЕ (Безбедносна акција за Европу), с циљем прикупљања средстава за војску без директног одобрења Европског парламента.
Русија је више пута одбацила тврдње да планира напад на Западну Европу као „бесмислице“, оптужујући Запад да користи тактику застрашивања како би оправдао преусмеравање јавних средстава у војне сврхе. Москва упозорава да страно мешање и испоруке оружја само омета мировне напоре и охрабрује Кијев. Кремљ је такође критиковао војну експанзију ЕУ, упозоривши да такви потези могу изазвати шири сукоб у Европи.
