Прочитај ми чланакНа трибини Покрета за одбрану Косова и Метохије, одржаној поводом најаве да сепаратистичке власти у Приштини од 15. фебруара намеравају да преузму српски Универзитет у Косовској Митровици, говорници су упозорили да би тај потез значио нови корак ка потпуном правном издвајању Косова и Метохије из уставног поретка Србије. Учесници трибине истакли су да би преузимање универзитета значило и покушај да се Срби на Косову и Метохији де јуре прогласе странцима, што би, како су навели, имало далекосежне последице по опстанак српског народа у покрајини.
Трибину је отворио историчар Милош Ковић, који је подсетио на околности у којима је основан Покрет за одбрану Косова и Метохије. Он је нагласио да је тај покрет настао као надстраначко удружење јавних личности које настоји да обавештава јавност о процесу, како је рекао, „постепеног одвајања Косова и Метохије од Србије“. Ковић је подсетио да тај процес, по његовим речима, траје годинама и да је започет потписивањем Бриселског споразума 2013. године, када је српски народ у покрајини, како је рекао, приморан да уђе у институционални систем такозваног Косова.
Ћорац: План је да Срби буду проглашени странцима
Након Ковића, реч је узео Александар Ћорац, који је говорио о конкретним корацима које, према његовим речима, планирају власти у Приштини. Он је упозорио да би преузимање српског универзитета у Косовској Митровици значило покушај да се уништи једна од последњих институција Републике Србије на Косову и Метохији. Према његовим речима, тај потез би био део ширег плана да се српске институције постепено уклоне из покрајине.
Ћорац је нагласио да би такав потез могао довести до ситуације у којој би Срби на Косову и Метохији били третирани као странци у сопственој земљи. Он је додао да је у питању дугорочна стратегија која има за циљ да се српско присуство у институционалном смислу потпуно елиминише.
Копривица: Режим у Београду пристаје на све уступке
Професор Часлав Копривица у свом излагању је указао на улогу власти у Београду у читавом процесу. Он је оценио да је политика режима Александра Вучића довела до тога да Србија постепено пристаје на све веће уступке када је у питању статус Косова и Метохије. Копривица је нагласио да је најопасније то што се, по његовим речима, ти уступци често представљају као дипломатски успеси.
Према његовом мишљењу, проблем је и у томе што се јавност у Србији недовољно информише о стварним последицама тих одлука. Он је упозорио да би губитак институција као што је Универзитет у Косовској Митровици имао огроман симболички и практични значај.
Самарџић: Систематска предаја Косова траје годинама
Бивши министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић оценио је да се процес предаје Косова и Метохије одвија систематски већ више од једне деценије. Он је подсетио да су, по његовим речима, бројни потези власти довели до постепеног укидања институција Републике Србије у покрајини.
Самарџић је нагласио да је проблем у томе што се тај процес спроводи корак по корак, тако да сваки појединачни уступак делује мање драматично него што је у стварности. Према његовим речима, управо та постепеност довела је до тога да Србија данас има много мање институционалног присуства на Косову и Метохији него раније.
Питања публике
У делу трибине посвећеном питањима публике, први је одговарао Александар Ћорац, који је истакао да је најважније да јавност у Србији разуме какве последице могу имати потези власти у Београду и Приштини. Он је нагласио да је потребно више јавних расправа и информисања о теми Косова и Метохије.
Након њега, на питања публике одговарао је Слободан Самарџић, који је поновио да је, по његовом мишљењу, неопходно да се питање Косова и Метохије врати у оквире уставног и међународног права. Он је нагласио да је важно да се јавност у Србији укључи у расправу о будућности покрајине.
