Прочитај ми чланакСа студентским захтевом за расписивањем ванредних парламентарних избора дошли смо у ситуацију, први пут, после 13 година, у референдумску атмосферу – за или против Александра Вучића.
Саговорници Данаса на ову, како је они виде – чињеницу – указују у одговору на питање колико је студентска побуна снизила рејтинг како режиму тако и опозиционим партијама.
Студенти неће лидере опозиције на својој листи, изражавајући да су поједини искомпромитовани сарадњом са Српском напредном странком, али и у њиховој интерпретацији реалности, унутар које су опозициони лидери изложени бруталном режимском кампањом, доживели то да их народ једноставно не прихвата. Управо онај део који чине апстиненти, али и гласачи СНС-а, до којих су за разлику од њих, претпоставља се, студенти успели да дођу и „отворе им очи“.
Неспособност, онемоћалост као и искомпромитованост дела опозиције, ставила их је у запећак услед снажне побуне у изведби „наше деце“.
С обзиром на то да нема јавно доступних прецизних истраживања јавног мњења, упркос никада јачој потреби да се она изнесу у јавност, уз снажан утисак да, током размишљања о овој тематици, преовлађује онај да је опао рејтинг СНС али и опозиције, питање о томе колико је студентска побуна „згазила“ режим и опозицију, испоставља се у фокус.
– Студентски протести су створили квалитативно нову ситуацију на политичкој и друштвеној сцени Србије. Специфичност ове побуне, на коју се врло тешко лепе уобичајене етикете да је воде „Шолак и Ђилас“, довела је по први пут након 2012. до стварања референдумске атмосфере и то не са питањем ко је за и против Вучића већ ко је за и против студената – каже за Данас историчар Драган Поповић.
Како додаје, „мислим да ова промена фокуса са Вучића на стање у држави, посебно на неподношљиво висок ниво корупције и распад институција, до сада највећи изазов режиму“.
– Зато и оклевају да распишу изборе, јер би по први пут имали против себе уједињени фронт најразличитих актера у друштву – каже.
Драган Поповић напомиње да „и они из опозиције који би можда желели да изађу са својом листом на крају то не би смели да ураде или би нестали на изборима, тако да је успостављен референдумски сценарио који Вучићу свакако не одговара“.
– Друга важна ствар до које су довели студентски протести је јако висок ниво политизације младих људи. На сваким изборима, не само у Србији, млади су они који најређе излазе или пак гласају за различите протестне листе које не могу да угрозе власт. Сада управо млади имају иницијативу и имаће своју листу. Удружења грађана и други актери годинама су покушавали да убеде младе да изађу на изборе, а сада су студенти и средњошколци до тога дошли сопственим активизмом. Мислим да је у оваквој атмосфери избор опозицији врло сужен, тј. да је једино паметно и логично да у потпуности подрже студентску листу, дајући јој сву потребну помоћ и логистику. То ће на средњи рок и њима помоћи да се опораве и обнове урушену страначку инфраструктуру. У супротном, не видим да ће успети да опстану – закључује Драган Поповић.
„Надам се да је све ово што се дешава велики час политичке писмености за све нас“
Према речима новинара Недима Сејдиновића, тешко је још тачно утврдити како је полугодишњи политички земљотрес утицао на преференције бирача.
Што се тиче власти, каже, она је дефинитивно озбиљно окрњена, и изгубила је део својих нестраствених бирача.
Питање је, сматра Сејдиновић, међутим, коме ће они дати глас, можда некој прикривеној режимској листи.
Он напомиње да ће део апстинената дефинитивно изаћи на гласање и одабрати листу коју ће подржати студенти.
– Када је реч о опозицији, ту је тек тешко проценити стање ствари јер она мање-више дели исто или веома слично бирачко тело као студенти. Велики број грађана ће стати на страну студената, што је логично с обзиром на то да су они лидери протеста, а и показали су политичку мудрост и принципијелност. Ипак, треба сто пута поновити – режим највећу снагу црпи из тога што је свако политичко организовање у земљи такорећи антрополошки омражено, објашњава саговорник Данаса.
Недим Сејдиновић истиче даље да је за надати се да ће после пада режима у земљи поново профункционисати вишестраначки систем, уколико смо се за такав систем определили. Наравно, сматра, доћи ће до велике реструктурације политичке сцене и многе партије ће нестати.
– Надам се да је све ово што се дешава некакав велики час политичке писмености за све нас, и да нам се никада више неће десити Милошевић или Вучић – закључује Недим Сејдиновић.
