Прочитај ми чланакПредседник Србије Александар Вучић изјавио је да је у плану да до краја године буду повећане и пензије и минималне зараде, а да ће, уколико његове идеје буду прихваћене, просечна плата у Србији у децембру 2026. износити 1.147 евра, док би до краја 2027. могла да достигне 1.400. Ипак, стручњаци сматрају да оволико повећање није реално, као и да власт не би требало да стимулише послодавце да својим запосленима исплаћује минималне зараде.
– Сада је минимална зарада 457 евра, хоћу да је подигнемо на 500 и на 550 евра – рекао је Вучић, додавши да тренутно око 95.000 људи прима минималац.
Како би се растеретили послодавци, најавио је могућност повећања неопорезивог дела зараде или смањење пореза и доприноса на плате.
Плата би морала да порасте 59 одсто
Просечна плата је у фебруару, што су најновији подации, износила тачно 103.519 динара, што је 883 евра.
Да би просечна плата порасла на 1.147 евра до краја 2026, то би захтевало раст од 30 одсто у наредних 18 месеци. За достизање 1.400 евра до краја 2027. године – повећање би морало да износи још 22 одсто за годину дана.
Укупно, повећање би од данас до краја 2027. године морало да износи око 59 одсто.
Узимајући у обзир БДП, привредни раст, инфлацију и остале економске показатеље, повећање од 59 одсто је велико и није реално, сматра економиста Данило Шуковић.
– Круцијално питање није колико ће евра бити тада плата, него какав ће стандард бити у односу на данашњи. То је важнији фактор. Могуће је да плата буде већа, али да се лошије живи, као што се дешава претходних година да плата у еврима расте, пензије у еврима такође, али не и животни стандард. То је због накарадне политике девизног курса, јер је он фиксиран, као стабилан. Како може да буде фиксиран и стабилан ако немамо јаку извозну привреду? А извозна прирведа је све слабија управо јер курс дестимулативан, па ако ви неки производ продајете за 100 евра данас, па и следеће, па и оне тамо, а трошкови су вам порасли – тако идете у губитак. Та политика девизног курса је довела српску економију до руба пропасти – објашњава Шуковић.
С друге стране, минималац тренутно износи око 53.500 динара, односно 457 евра. Да би достигла 500, минимална зарада морала би да се повећа за око 9,4 одсто, па за додатних 10 процената да би достигла 550 евра. То значи да би минималац укупно морао да се повећа за око 20,3 одсто да би достигао износ о ком је говорио председник.
– У приватном сектору не смете много да оптеретите послодавца па ће држава преузети терет повећања минималца на себе, повећањем неопорезивог дела плате или смањењем пореза и доприноса – рекао је Вучић.
Порези и доприноси за многе послодавце тренутно су високи. Када је у питању минималац, за поменутих 53.500 динара, послодавац плаћа укупно нешто више од 70.000, што је износ у који улазе порези и доприноси. Када је у питању просечна плата, она је у бруто износу 142.908 динара, док је нето, износ који легне на рачун радника, за готово 40.000 мањи – 103.519 динара.
Прецизније, најпре се плаћа порез од 10 одсто. Даље, плаћају се допринси за пензијско и инвалидско осигурање, и то 14 одсто на терет запосленог и 10 на терет послодавца. Потом, доприноси за здравствено осигурање износе 5,15 одсто на терет запосленог и исто толико на терет послодавца. На крају, доприноси за случај незапослености су 0,75 одсто на терет запосленог.
Неопорезиви део зараде ове године износи 28.423 динара, што значи да се порези и доприноси обрачунавају на остатак плате.
Да би се повећање минималца на 550 евра догодило без додатног оптерећења за послодавце, неопорезиви део би морао би да се повећа, али то су, према мишљењу Драгољуба Рајића из Мреже за пословну подршку, „најобичније калкулације“.
– Проблем је што се у Србији стално води контра политика. Минималац уопште не треба да буде нека мера о којој разговарамо, минималац не треба да постане стандард. Он је у целој Европи привремена мера, на годину дана, када је фирма у неким финансијским проблемима, па јој држава даје годину дана да исплаћује радницима ту зараду без пореза и доприноса. У готово свим европским државама минималац је у потпуности ослобођен пореза и доприноса. Код нас се политичари који ништа не знају о економији и не знају како је нешто уређено у другој земљи хватају за тај минималац као да је то нека велика услуга – каже Рајић за Нову економију.
Износом минималца и осталим питањима која га се тичу треба да се баве удружења послодаваца и синдикат, додаје наш саговорник, а не председник. Он је, када је ова тема у питању – ненадлежан.
– Још једна ствар, уколико државе и њени представници стимулишу људе да радницима дају минималац, они њих претварају у социјалне случајеве. Може он да буде и тих 100 евра већи, али он је привремена мера. Ми треба да стварамо услове у којима ћемо повећавати плате и оснаживати привреду да што мање фирми даје минималац, а ми овде водимо потпуно супротну политику и стално причамо о неком повећању минималне зараде – каже Рајић.
А ако држава заиста жели нешто да уради, сматра саговорник Нове економије, онда треба да смањи порезе и доприносе, и то за трећину.
– Тиме би се смањила сива економија, растеретили би се послодавци, који би онда могли да исплаћују веће нето зараде – каже Рајић.
Реформа пореског система би, према његовим речима, створила послодавцма простор за повећање зарада, чиме би могао да се смањи одлазак људи у иностранство.
– Сто евра повећања није довољно, када се у обзир узму цене и инфлација – закључује Рајић.
Пензије заостају за платама
Говорећи о пензијама, председник Вучић рекао је да њихов раст није пратио раст плата.
– Пензионери ће бити веома задовољни јер ће пре краја године добити значајно повећање пензија. Ми смо им то дужни јер раст пензија није пратио раст плата – рекао је Вучић.
Пензије су тренутно значајно ниже од плата. Прецизније, просечна пензија у Србији износи око 50.600 динара. Дакле, мање од 50 одсто просечне плате. Удружења пензионера, иначе, годинама уназад траже да пензија буде бар 60 одсто плате. У том односу, заправо, и јесу биле просечна плата и пензија када је Српска напредна странка 2012. године дошла на власт.
У међувремену, просечна плата је порасла за 150 одсто номинално, док су пензије увећане за око 100 процената (због великог раста цена у том периоду, повећање стандарда људи било је много мање од тога). Раст пензија могао би да буде и већи, али је је власт крајем 2014. године умањила износ који су примали најстарији грађани. Прецизније, пензије до 25.000 динара се нису смањивале, а оне до 40.000 су смањиване тако што је разлика до 25.000 умањивана за 22 одсто. Коначно, пензије веће од 44.000 умањене су тако што је смањивана разлика до 40.000, и то за 25 одсто. Фискална консолидација трајала је до почетка 2018. године.
Само у првих месец дана, према ранијој рачуници Истиномера, држава је на основу умањења пензионерима узела 17,2 милиона евра. Када се у обзир узме смањење пензија и новац који пензионери нису добили по основу усклађивања пензија два пута годишње, долази се до укупног износа од 74,58 милијарди динара, односно 612,4 милиона евра, колико је пензионере коштала фискална консолидација, пише Нова економија.
