Прочитај ми чланакДок Вашингтон продубљује своје војно учешће на Блиском истоку, Кина пажљиво прати и економске последице и нове дипломатске могућности.
Тек објављени „потпуни прекид ватре“ између Израела и Ирана који је у уторак прогласио амерички председник Доналд Трамп, практично је нестао у ваздуху за само неколико сати. Наиме, израелске снаге (IDF) објавиле су да је Иран лансирао ракете ка северу Израела. Иако су ракете пресретнуте, иранска страна тврди да није било никаквог напада, што додатно продубљује конфузију и страх од шире ескалације.
Ескалација је започела током протеклог викенда, када су Сједињене Америчке Државе извеле ударе на иранска постројења за обогаћивање уранијума, што је иритирало не само Техеран већ и Пекинг. Иран је убрзо одговорио – у понедељак је ракетирао америчку ваздушну базу Ал Удеид у Катару, што представља најдиректнији напад на америчке снаге у региону у последњих неколико година.
Кина: САД руше сопствени кредибилитет
Кинеско Министарство спољних послова назвало је амерички напад „озбиљним кршењем Повеље УН“, а портпарол Гуо Ђиакун је изјавио да се Пекинг залаже за стабилност и сарадњу са међународном заједницом ради обнављања мира на Блиском истоку.
Кинески амбасадор при УН, Фу Цонг, изјавио је да је углед САД као државе и као преговарача „озбиљно нарушен“, док аналитичари указују на забринутост Кине да би Иран могао да затвори Ормуски мореуз – кључну тачку за транспорт нафте.
Иран као ослонац кинеске стратегије
Иран је кључни партнер Кине у инфраструктурној иницијативи „Појас и пут“, а кинеске компаније су дубоко економски везане за ирански енергетски сектор. Политички аналитичари указују да би даља ескалација, која би довела до потпуног рата или унутрашње нестабилности у Ирану, значајно ослабила кинеске геополитичке интересе у региону.
„Повећање цена енергената и нестабилност у Персијском заливу директно ударају на кинеску економију и извоз“, истиче Џа Ијан Чонг са Националног универзитета у Сингапуру.
Шири ризици: од региона до глобалне економије
Поред претње оружаном ескалацијом, у питању је и могућа блокада Ормуског мореуза, што би могло изазвати скок цена нафте и глобалну економску турбуленцију. Вашингтон већ тражи од Пекинга да искористи свој утицај и обузда Техеран, али остаје отворено питање колико је Кина спремна и способна да то учини.
Истовремено, са обе стране стижу опречне информације. ИДФ тврди да је нападнут, Иран све пориче, а САД позивају на „стабилност после стабилности коју су сами нарушили“.
Ситуација је крхка. Свет гледа у Ормуски мореуз, у Иран, у Вашингтон – и чека шта ће бити следећи потез.
