Прочитај ми чланакБлиски исток се поново налази на ивици новог великог сукоба, а тензије између Израела и Ирана, преко посредног фронта у Либану, попримају облик озбиљне предратне ситуације. У фокусу овог геополитичког жаришта нашао се Хезболах – шиитска паравојна организација са седиштем у Либану, која годинама представља кључног савезника Ирана и трн у оку израелског безбедносног естаблишмента.
Према извештају сајта Натзив.нет, позивајући се на високог америчког званичника, израелски премијер Бењамин Нетањаху изнео је хитан захтев Сједињеним Државама – да изврше притисак на Иран како би моментално дошло до демонтаже војне инфраструктуре Хезболаха у Либану.
У супротном, Тел Авив је спреман да покрене свеобухватну војну операцију, укључујући – како се наводи – и „инвазију на Бејрут“. То би представљало најопаснију ескалацију од Другог либанског рата 2006. године, а можда и нешто ширих и дубљих размера.
Оно што додатно подиже озбиљност целе ситуације јесте чињеница, да је овај захтев постао саставни део преговора о нуклеарном програму између Вашингтона и Техерана, који се тренутно одржавају у Мускату, главном граду Омана. Тиме се питање Хезболаха више не третира искључиво као регионални безбедносни изазов, већ као кључна тачка глобалних преговора о безбедности и нуклеарном балансу.
Амерички извор потврђује да би, у случају да Иран одбије да утиче на Хезболах, Сједињене Државе пружиле пуну логистичку и политичку подршку израелској војној акцији. Другим речима – свет би сведочио новој америчко-израелској војној кампањи у срцу Либана.
Израел не скрива своју фрустрацију неуспехом да у претходним сукобима, нарочито током рата 2024. године, елиминише Хезболах као реалну претњу. Према наводима израелског листа Тхе Тимес оф Исраел, израелски безбедносни аналитичари верују да је Хезболах још увек у поседу преко 100.000 ракета, укључујући и прецизно навођене пројектиле, те да има чврсту инфраструктуру распоређену у јужном Либану, долини Бека и јужним деловима Бејрута.
Према анализи сајта Натзив.нет, Тел Авив разматра две опције:
Дипломатско решење у оквиру преговора с Ираном – које би подразумевало потпуно разоружавање Хезболаха и демонтажу њихове војне структуре.
Потпуни војни напад на зоне у којима је Хезболах најактивнији – пре свега јужни Бејрут, Бека долину и кварт Ад-Дахија, познат по густој мрежи бункера, командних центара и складишта оружја.
У припремама за потенцијалну операцију, америчка база Акротири на Кипру постаје логистичко чвориште за снабдевање и евентуалну евакуацију. Према подацима Ал Џазире, ова база се налази у близини Лимасола и већ је активирана за транспорт муниције, оружја и медицинске опреме. Такође, предвиђа се да би у случају удара на аеродром Рафик Харири у Бејруту, Акротири постао главна тачка за евакуацију страних држављана, посебно Американаца.
Додатни индикатор озбиљности је и обнављање морске руте између либанске луке Џуније и кипарске луке Ларнаке, што указује на припреме за брзо извлачење људи из конфликтног подручја, потврђују аналитичари.
Упозоравају и на компликован положај јер Кипар не дозвољава лако улазак Либанцима без виза, док истовремено не постоји активни туристички или пословни промет између две стране – што ову руту чини искључиво безбедносно-хуманитарним коридором.
Убиство лидера Хезболаха Хасана Насралаха у септембру 2024. године, које су бројни медији приписали израелској операцији, изазвало је шок у редовима организације, али није успело да је разбије.
BBC је тада известио да је губитак Насралаха ослабило хијерархију Хезболаха, али су многи његови најближи сарадници наставили да воде операције, уз наводну помоћ из Техерана и Дамаска.
Према информацијама Реутерса, Иран се до сада уздржавао од директне интервенције, али је врховни вођа Али Хамнеи позвао све муслиманске земље да „подрже Либан против отворене агресије“. У истом тексту се наводи да Техеран разматра могућност додатног јачања Хезболаха преко канала у Сирији, што укључује и нове испоруке прецизног оружја.
У том контексту, Washington Post је објавио да су Сједињене Државе распоредиле додатне системе противваздушне одбране ТХААД и трупе у региону – што јасно указује на спремност да пруже војну логистичку подршку ако Тел Авив покрене кампању.
Унутар Либана, ситуација је на ивици социјалног и економског колапса. Према Ал Џазири, либанска војска није у стању да се супротстави Хезболаху, ни војно ни политички. Премијер Наџиб Микати отворено је признао да би нови рат земљу потпуно сломио – већ сада се Либан суочава с рекордном инфлацијом, енергетском кризом, празним болницама и хиљадама људи који живе на ивици глади.
На платформи X, под хаштагом #LebanonWar, корисници изражавају широк спектар емоција: од панике због могуће тоталне ескалације, до подршке чврстом ставу Израела према, како наводе, „иранском пипку у Медитерану“. Ова подељеност само потврђује комплексност целе ситуације – ни Либан ни свет нису сигурни како би овакав сукоб могао да се заврши.
Док дипломатски канали између САД и Ирана још увек функционишу, позиција Израела је јасна- више нема толеранције према Хезболаху као „држави у држави“. У том тону, Нетањаху користи све расположиве савезнике да оствари оно што досадашњи ратови нису успели – потпуно онеспособљавање Хезболаха.
Међутим, проблем је много дубљи- Хезболах није само војна организација, већ и политичка сила, симбол отпора за многе шиите у региону, и најважнији елемент иранског утицаја на Блиском истоку.
Ако притисак не уроди плодом, следи нова епизода у великом рату сенки између Израела и Ирана, која би овог пута могла да се одигра пред очима целог света – у Бејруту, у Бека долини, или на небу изнад Кипра, а тада, питање више неће бити да ли, већ само- када ће почети?
