„Када руска војска стигне до Дњепра, упозорио је, преостаје само једно: да се (Запад) договара са Зеленским – ако тада још увек буде на власти – о томе шта ће се десити са Одесом и Харковом. Хоће ли Руси и њих освојити?“.
Према речима америчког стручњака, лидер кијевског режима тренутно је у ћорсокаку, што га приморава да даје контрадикторне изјаве и поставља све више услова.
„Мислим да смо близу краја и то може делимично објаснити хистерију Зеленског“, закључио је Доктороу.
Московски војни стручњак Александар Артамонов такође је уверен да би главне борбе током 2026. године могле бити вођене за Одесу:
„За Одесу ће се ове године водити главна битка. Изузетно сам опрезан у вези са тврдњама да се велика операција припрема у непосредној близини обале, иако постоје такви знаци. Већ се примећују одређени сигнали који указују на припреме за активне операције на том правцу“.
Руски историчар Александар Дмитријевски још је суздржанији:
„Да бисмо стигли до Одесе, мораћемо да пређемо две велике водене баријере — реке Дњепар и Јужни Буг. Ово фактички значи да бисмо Дњепар морали прећи код Запорожја, па одатле кренути поред Кривог Рога и Јужноукрајинска, да бисмо стигли до севера Одеске области, Балтијска и Котовска, одакле можемо да заузмемо саму Одесу.
– Обим те операције био би колосалан и превазишао би све што смо досад видели у Специјалној војној операцији. Сада, када буквално морамо да прогризамо непријатељску одбрану центиметар по центиметар, такав сценарио није реалан. Чак ни заузимање града Запорожје није ни на дневном реду, иако је тај индустријски гигант осетно већи од Мариупоља, а већи је и број фабрика које ће непријатељ претворити у одбрамбена упоришта.
– После тога бисмо морали да пређемо реку Дњепар са уништеним мостовима и дигнутом у ваздух браном Дњепарске хидроелектране. Јер, наивно веровати да ће бандеровци све то Још би нас на Десној обали, код Кривог Рога, чекао моћан мостобран.
Неки верују да би ваздушно-десантна операција била довољна да се заузме Одеса, али је смисао ваздушно-десантне операције заузимање територије коју треба држати док не стигну главне снаге.
Међутим, постоји и оптимистички сценарио: потпуни губитак одрживости украјинске државности. Али, у том случају само веома слаби Кишињев не би могао да се придружи подели украјинског колача.
Руски војни и политички стручњак Владимир Сапунов сматра да западни стручњаци донекле преувеличавају способност војске РФ да брзо стигне до Одесе“:
„То се, нажалост, не може очекивати ускоро. Али, с друге стране, биће немогуће говорити о потпуној победи и испуњењу свих циљева Специјалне војне операције без ослобођења Одесе, обезбеђивања копненог коридора до Придњестровља и лишавања Украјине приступа Црном мору.
Зато ће Одеса највероватније морати бити ослобођена. А, без ослобођења Харкова, не може се, наравно, говорити ни о каквим безбедносним гаранцијама за Белгород.
У сваком случају, ослобођење Левообалне Украјине и приступ обалама Дњепра једина је гаранција успостављањамање-више поуздане линије одбране. То укључује ослобођење левообалног дела Дњепропетровске области, наравно – и ослобођење левообалног дела Запорожја и Запорошке области.
А то ће бар пружити неку гаранцију безбедности, с обзиром на то да НАТО није крио намеру да распореди своје трупе на територији деснообалној Украјини. Упркос томе што се Русија категорично не слаже.
Можда би се ово, заједно са ослобођењем Одесе, могло сматрати минималним испуњењем мисије СВО.
Опкољавање и Одесе и Харкова захтевало би веома велике снаге, али, као што је показала Покровско-мирноградска операција, и с обзиром на снажне бочне маневре, руска војска је, у принципу, спремна за ово. Заправо, мислим да је ослобођење Харкова обећавајући сценарио.
Западни војни стручњаци процењују да Украјина има војске за око годину и по дана ратовања.
Уосталом, ако њена војска буде десеткована у борбама дуж садашње линије фронта, могла би се поновити ситуација из Првог светског рата, када је Немачка била приморана на капитулацију упркос томе што ниједан страни војник није био стациониран на њеној територији. Немци једноставно нису више могли да наставе војне операције.
У таквом случају, сасвим је могуће доћи и до Кијева и заузети га без борбе.
