Прочитај ми чланак
Рецесија се ближи, јер је „мотор“ Европе, Немачка, забележила нагли пад производње.
Истраживања показују да ће се укупна економија еврозоне за квартал јул-септембар смањити за 0,5% до 0,6%. Специјални индекс (композитни индекс производње) који прати нове наруџбине у производњи и услугама бележи бројке од 46,6 за август и 46,5 за јул – све испод 50 је индикација контракције. Пад је забележен и у производњи и у услугама. Смањење у приватном сектору еврозоне траје већ 7. месец у низу.
Економист Роб Добсон коментирао је актуалне стање. „Подаци за коловоз показују како се економија поновно враћа у рецесију у трећем кварталу 2012. Био би потребан знатан скок у рујну да би се слика поправила“, тврди Добсон.
У другом кварталу економија еврозоне смањила се за 0,2%. Када два узастопна квартала бележе смањење, то се обично назива рецесијом.
Немачка, најснажнија економија еврозоне, такође је забележила убрзани пад производње – композитни индекс производње бележи 47,0, најниже бројке за Немачку у последњих 38 месеци. Индекс за јул износио је 47,5. Компаније Тусен-Круп, Опел и Бош већ су увеле – или ће ускоро увести – смањени број радних сати за запослене, због смањења потражње.
Њемачки економски раст у другом кварталу износио је 0,3%, у односу на 0,5% из првог квартала.
Према истом индексу бележи се и пад производње у Кини, износи 47.8 – најниже бројке у последњих 9 месеци. У исто време лагани пораст бележе САД где је индекс производње порастао с 51,4 (јул) на 51,9 (август). (Извор: advance.hr)
Истовремено, Грчка показује шта се дешава са државом коју су бриселски политичари упропастили: према најновијим подацима, рекордних, сада већ у светским нивоима, 54,9% младих је без посла, а укупна незапосленост је 23,1%, у тренутку када власти разматрају нове отказе, као и продају ненасељених острва – наравно, Турци се јављају као први купци.
Последице овакве ситуације су евидентне: у поређењу са другим светским конвертибилним валутама, евро је у паду, па је тако, током овог лета, био на најмањем месту у односу на јуен у последњих 11 година!
Све ово говори да Европа убрзано слаби, и због тога се отвара простор за Србију и Србе. Претпостављамо да ће због ове чињенице европски званичници, што званично, што незванично, појачати притиске на Србију, да би пре коначног губитка моћи остало што више непоправљивих процеса, попут косовског.
Нарочито треба обратити пажњу на следеће:
– либерализација пољопривредног тржишта;
– легализација ГМО хране;
– продаја пољопривредног земљишта странцима;
– приватизација јавних предузећа;
– ревизија трговинских споразума са Русијом, због наставка евроинтеграција;
– наставак преговора са Приштином и гашење преосталих српских институција на Косову и Метохији.
Уколико би се ови процеси довршили, постало би страшно тешко, ако не и немогуће, извући Србију из крајње колонијалног положаја, у коме се нашла. Набројане опасности, везане за пољопривреду, би ставиле комплетно становништво Србије у зависност од страних, мултинационалних компанија, и њихових производа, док би земљиште било трајно оштећено различитим хемијским препаратима који „иду у пакету“ уз ГМО засаде.
С друге стране, приватизовањем јавних предузећа, Србија би остала без власништва над неким од стратешки битних сектора, чиме би услуге од којих зависи функционисање целог друштва, попут струје, превоза, воде, комуналија, постале туђе. Досадашње искуство са приватизацијама не даје нам повода да верујемо у либералну мантру да се приватници најбоље старају о својој имовини.
Коначно, Косово и Метохија, са комплетним гашењем наших институција остаје без било какве организационе инфраструктуре која би окупила Србе.
Због тога, сада је прави тренутак да дигнемо главу и ослонимо се на друге међународне факторе, који итекако показују интерес за овај регион. Наравно, потребно је да их позовемо, и останемо доследни.
Прави пример како сами себе уништавамо је руски кредит за обнову железница: како објаснити, ако не корупцијом политичара, да је за већ скоро 4 године, немогуће написати пројектну документацију из које је јасно да нико од домаћих неће „омастити брке“ од овог посла?
Уз овакве третмане руског капитала, није ни чудо што се не осећа тако снажно руска помоћ овде. Апсолутно ирационално би било, за њих, расипати новац на овакве државе.
