Прочитај ми чланак

Економски тигар “ПРОПО”! Јавни дуг Србије највиши у последњих 20 година

0

Јавни дуг Србије на крају јула, према последњим објављеним подацима Министарства финансија, износио је скоро 31,5 милијарду евра. Највише у последњих бар 20 година.

Иако номинално износ дуга јесте највећи, када се гледа у поређењу са бруто домаћим производом, јавни дуг је био на нивоу од 53,5 одсто БДП-а (процењеног БДП-а за ову годину), што је и даље добрано испод огромних 70 одсто које смо имали на крају 2015. године.

Другим речима, иако је дуг растао, бруто домаћи производ је растао брже.

Да подсетимо да је недавно у Абу Дабију договорен кредит од Арапа у вредности милијарду долара, што је увећало наш јавни дуг, али само привремено, према изјавама званичника, јер ће тај новац бити искориштен за враћање кредита који ускоро доспевају. У јануару доспева на отплату скоро милијарду евра обвезница, углавном динарских, па ће вероватно тај дуг бити отплаћен арапским кредитом.

Овај однос јавног дуга и БДП-а је важан јер указује на способност државе да отплаћује дуг.

Ако изузмемо обвезнице, остатак нашег дуга односи се на кредите страним владама, међународним финансијским институцијама и пословним банкама.

Од кога смо се све задуживали?

На крају јула дуг по основу кредита страним владама износио је 2,8 милијарди евра.

С обзиром да у месечним извештајима Управе за јавни дуг нису раздвојени кредити по повериоцима, да би видели колико коме дугујемо, морамо то потражити у буџету за ову годину. На почетку године највише новца смо дуговали Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ) укупно 1,7 милијарди евра.

У међувремену, према плану отплате за ову годину требало је да им вратимо око 211 милиона евра (рата доспева у октобру), али смо се у септембру задужили за милијарду долара. Ово значи да је укупан дуг Србије према УАЕ у овом тренутку око 2,5 милијарди евра.

Овај дуг се односи на три кредита. Два од по милијарду долара смо подигли 2014. и 2016. године. Онај из 2014. године доспева у целости 2024, док смо други почели да отплаћујемо прошле године и наставићемо до 2026.

Трећи кредит је од 100 милиона долара за наводњавање и њега смо почели отплаћивати 2019. и то ћемо радити све до 2033. године.

Одмах иза Арапа налазе се Кинези, којима смо на почетку године дуговали 1,2 милијарде евра. Све кредитне линије Кина је Србији одобравала преко Извозно-увозне банке (ЕКСИМ) Кине и сви су намењени пројектима градње инфраструктуре на којима углавном раде кинеске компаније. План отплате за ову годину, према буџету, показује да нам је стизало на отплату по овим кредитима мало мање од 100 милиона евра.

Кинезима отплаћујемо мост Борча-Земун, затим градњу делова Коридора 11, односно ауто-пута Београд – Пожега, као и градњу блока у термоелектрани Костолац Б. Кинези су финансирали кредитом и обнову железнице Београд-Стара Пазова, као и изградњу дела обилазнице око Београда.

У буџету је наведен и зајам за модернизацију железнице од Новог Сада до границе са Мађарском, али није наведен износ дуга будући да се са отплатом почиње тек од 2024. године. Према извештају о јавном дугу у јулу пак дуг према ЕКСИМ банци Кине је 2,1 милијарда евра.

Руској Федерацији дугујемо око 700 милиона евра, а у децембру ће бити отплаћена рата од око 70 милиона евра.

Кувајту дугујемо око 200 милиона евра, а Немачкој развојној банци (КФW) у јулу смо дуговали око 155 милиона евра. Јапанској агенцији за међународну сарадњу дугујемо 156 милиона евра по основу кредита за одсумпоравање ТЕНТ-а.

На списку је и Либија, којој дугујемо око 38 милиона евра по основу дуга СФРЈ, а турским банкама дугујемо 93 милиона евра.

Поред кредита разноразних влада, ту је и 800 милиона евра дуга Париском клубу поверилаца. У овај клуб окупљају се државе повериоци и углавном се ради о развијеним економијама.

Међу великим повериоцима Србије су међународне финансијске институције.

Ту су пре свега Светска банка, односно њени огранци Међународна банка за обнову и развој (ИБРД) и ИДА, затим Међународни монетарни фонд, Европска инвестициона банка (ЕИБ), Европска банка за обнову и развој (ЕБРД), Банка Савета Европе.

Највише новца дугујемо Светској банци – 2,2 милијарде евра, затим ЕИБ-у 1,86 и ММФ-у – 1,2 милијарде евра.

На крају, ту су и дугови пословним банкама који су у јулу износили 712 милиона евра. То се углавном односи на индиректни дуг, односно гаранције које је држава дала за кредите јавних предузећа, највише Србијагаса, али ту су и кредит за градњу хангара ЈАТ Технике од два милиона евра и кредит за градњу гондоле на Копаонику од 26 милиона евра који је држава гарантовала за ЈП Скијалишта Србије.