Да ли је саопштење Универзитета у Београду, у коме се формално пружа подршка студентским захтевима, заиста подршка — или је то тек умивени покушај да се сачува мир у кући, а притисак са власти умањи? Да ли су фразе о „узaјамном разумевању“, „јавном интересу“ и „завршетку школске године“ заиста израз академске одговорности — или само начин да се студентски протест ућутка, дисциплинује и сведе на безбедну меру?

У дану када је Универзитет објавио ово саопштење, режимски таблоид Курир је — са очигледним поносом — објавио „прву фотографију ректора са новим министром просвете“. Да ли је у томе случајност, или је реч о пажљиво осмишљеном сигналу? Реконструкција односа између врха Универзитета и режима више не изгледа као опаска критичара, већ као политичка чињеница.

Месецима су изражаване сумње у наводно опозициони наступ ректора Владaна Ђокића. Није тајна да је током свог мандата сарађивао са влашћу, често и супротно закону. Продужавао је уговоре професорима који су одавно испунили услове за пензију — али само онима блиским СНС-у. Наводно по налогу „одозго“. Уместо да штити законитост и институционални интегритет, Ђокић је омогућавао привилегије подобнима.

Још један важан пример: својим непојављивањем на Управном одбору баш у тренутку када се усвајао план за „Београд на води“, ректор је омогућио да тај документ прође без проблема. Није гласао „за“, али није ни гласао „против“ — био је одсутан. Случајно? Или је тиме свесно избегао одговорност, знајући да ће тиме омогућити режиму да добије оно што жели?

Универзитет данас покушава да игра неутралну улогу. Али у тренутку када студенти показују зрелост, храброст и политичку осетљивост, институција која би требало да буде симбол критичког мишљења и моралног интегритета не сме да се повлачи. Не сме да се задовољи тиме да само „балансира“ између захтева студената и притисака власти.

Јер питање више није да ли ће студенти завршити годину — већ да ли ће Универзитет као такав преживети као слободна и самостална институција. И у тој борби, ректор Ђокић, уместо да буде први међу академским браниоцима, почиње нескривено све више да делује као партнер режима.

Извор фотографије: Курир

Ознаке: Министар просвете, ректор ђокић, студентски протест