Pročitaj mi članakVojna vežba „Defender Europe 25“, koju predvodi američka komanda za Evropu i Afriku, a u kojoj učestvuju zemlje NATO-a i tzv. „Kosovske bezbednosne snage“, predstavlja ne samo geopolitički signal već i opasnu normalizaciju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Održavanje vežbe na teritoriji južne srpske pokrajine - pod punom logističkom i vojnom podrškom SAD i NATO saveznika - neodoljivo podseća na politiku izvršenih svršenih činova.
Уместо да се тежи дијалогу и дипломатском решавању статуса Косова у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, војном вежбом се симболички бетонира присуство страних сила и паравојних структура које делују ван правног оквира Републике Србије. Укључивање „Косовских безбедносних снага“, које према Уставу Србије представљају илегалну формацију, у међународну вежбу уз учешће признатих држава, фактички значи њихово третирање као регуларне војне снаге.
Осим тога, сарадња држава као што су Грчка и Румунија, које номинално не признају Косово као државу, отвара питање дубоке хипокризије и двоструких стандарда унутар самог НАТО савеза. За Србију и њене грађане, ова вежба није порука мира и сарадње, већ доказ да се стратегија потискивања српског суверенитета спроводи доследно, само у новој форми – под маском „међународних безбедносних интереса“.
Зато је од суштинског значаја да домаћа јавност, институције и политички субјекти заузму јасан став — да овакав вид војне демонстрације на територији Србије (како год политички дефинисана) представља неприхватљиво кршење међународног права, охрабривање сепаратизма и наставак притисака на српски народ у покрајини.
Учествовање Грчке и Румуније, земаља које наводно не признају Косово, у вежби заједно са „Косовским безбедносним снагама“, најбољи је пример политичке шизофреније коју Запад зове дипломатијом, а Београд — успехом.
И ту долазимо до питања за милион евра: да ли су ово ти „успешни дипломатски односи“ Александра Не дамо Србију Вучића, коме су пуна уста Србије? Ако јесу — онда је вероватно заборавио да каже којој тачно Србији он то „не да“. Јер Косово, изгледа, већ јесте „дато“ — само се то народу не саопштава јасно, већ се пакује у скупштинске говоре, конференције за новинаре и таблоидне наслове о „јуначкој борби за интересе Србије“.
Али не брините, све је то — „у складу са нашим највишим националним и државним интересима“. Или бар са интересима оних који овде о свему одлучују, а не живе у Србији.
