Прочитај ми чланак„Није он крив, он је небитан, он само спроводи наређења“, колико пута смо чули ту реченицу, као мантру олакшања, као покушај да се одговорност развуче, разгради до непостојања? Али зар послушност пред неправдом није облик саучесништва? Зашто спроводи наређења? Зато што је уцењен. Зашто је уцењен? Зато што је пристао да буде уцењен за личне бенефите и бенефите мале групације људи око себе. А зашто ми сви ћутимо? Зато што нам је згодније да глумимо немоћ него да преузмемо одговорност.
Александар Вучић није обичан чиновник који слепо извршава команде, он је архитекта система у којем се команде спуштају наниже, а одговорност за њих, не постоји. То није држава, то је хијерархија страха, интереса и уцене. Он је менаџер распродаје: Косова и Метохије, ЕПС-а, рудних богатстава, културе, народа и истине.
Док се Косово предаје у „фазама“, у пакетима лажи и „обећања без потписа“, српски народ се храни фразама о миру и стабилности, као да је тишина над поразом нешто племенито. То је мук капитулације.
Паралелно с тим, плодна земља постаје терен за рударске мегапројекте са деструктивним епилозима. Страни инвеститори долазе као нови феудалци, а држава им продаје не само ресурсе већ и људе, као радну снагу без права, без гласa, без наде. Уништавање ЕПС-а је дугорочно разарање енергетске независности, темеља било каквог суверенитета.
Културно наслеђе се гура у сенку, а оно што се не може скрити, рестаурише се на начин који убија аутентичност, прецртава се са списка културног наслеђа. Историја се преписује или нам је прописују страни центри моћи кроз уџбенике за нашу децу. Уместо вредности, у јавни простор се убацују маркетиншке поруке, псеудоелите и идолопоклонство.
Систем правосуђа је урушен, институције узурпиране, а Устав, када не смета превише, бива игнорисан. Када смета, мења се на мала врата, као декларација без значаја, кроз одредбе, под законе и шта им већ одговара и датом тренутку. Закон постоји само за оне који нису у систему. За остале, амнестија, паралелна стварност, вечна функција.
А шта је са народом? Српски народ се у континуитету понижава. Црква такође, никада није била ниже на коленима. Образовни систем се урушава, медији су претворени у пропагандне разгласне станице, а културни дискурс сужен на сензационализам, страх и јефтин ријалити програм. Преко тога, ЛГБТ агенда, не као лична слобода (која мора бити заштићена), већ као инструмент притиска и културног реинжењеринга, улази као обавезни програм, не због равноправности, већ због сервилности према центрима моћи.
Експерименти над народом? Да. И то не само медицински, већ и психолошки, социолошки, морални. Кроз медијске кампање, лажне кризе, хиперпродукцију страха и апатије, народ се тестира, колико још може да трпи, пре него што се пробуди.
Али највећи експеримент је овај: колико далеко једна власт може да иде, а да неко ипак каже, доста је било.
А ако је неко требало да буде ухапшен, не данас, не јуче, него још одавно, онда је то Александар „Не дамо Србију“ Вучић. Јер све што је обећао да неће дати, дао је. И Косово и Метохију, и воду, и шуме, и земљу, и струју, и истину, и образ. А оно што је требало да да, правду, слободу, сигурност, то је задржао за себе и своје најуже сараднике.
Парадокс је у томе што он Србију више не да, јер је више и нема коме да је да. Распродаја је завршена, остао је само маркетинг. Зато сада „брани“ Србију од нас самих, од студената, сељака, радника, мајки, професора, јер све што му је остало да сачува је власт над пепелом.
И зато, кад следећи пут чујеш: „Он није крив, само извршава наређења“, сети се, није проблем што он извршава наређења центара моћи, него што народ пристаје да буде извршено. Али неће довека. Сваки режим има свој крај, чак и када се заклања иза народа. А када тај народ једном одлучи да више не буде талац, неће бити довољно таблоида, промотивних родољубивих тетоважа, застава, квази патриотских обраћања обраћатора, ни шарених лажа да га зауставе.
Србија ће се вратити, са Божијом помоћи, са идеалима које носе у срцу већина наших студената и грађана, али не као бренд у логотипу страног фонда, већ као земља у којој се одговорност не замењује лојалношћу, а лаж не пролази као стратегија.
Јуриће те народ по улицама, Александре. Неће те спасити ни ЕУ, ни Брисел, ни Америка, ни НАТО, ни твоји таблоиди, ни парадигма „издајника у сваком ко ти се супротстави“. Кад народ крене, нема тог обезбеђења које ће те сакрити. Неће ти судити ни страни амбасадори, ни твоји кадрови у тужилаштву, него исти онај народ ком си говорио „ја сам једини који вас чува“.
А када дође тај тренутак, неће бити ријалитија који ће да скрене пажњу, ни конференције за штампу у 7 ујутру. Биће само кораци, твоји, спори, тешки, као и погледи, хиљаде њих, хладни и праведни. И лично ће те народ спровести до затворске ћелије. Без мржње. Само с правдом.
И знај, неће то бити освета. Биће то ослобођење.
Живела Србија са својим Косовом и Метохијом, живео српски народ
![☦️]()
![🇷🇸]()
