Прочитај ми чланакНакон што је професорка и активисткиња Марија Васић, која се већ више од 60 дана налази у притвору, започела штрајк глађу и жеђу, Управа за извршење кривичних санкција огласила се поводом њеног здравственог стања. У саопштењу наводе да је Васићева прикључена на инфузију у Специјалној затворској болници у Београду, где је пребачена из Окружног затвора у Новом Саду.
Управа тврди да су медији објављивали нетачне наводе и игнорисали њихове званичне информације. Истичу да су одмах након притварања обавестили јавност да је Васићева смештена у здравствену установу и да јој је убризгана инфузија као замена за течности, електролите и витамине, које је раније одбијала да прими. Наводе и да је њено здравље све време праћено и у Новом Саду и у Београду.
Такође, у саопштењу критикују поједине медије због, како кажу, свесног обмањивања јавности и довођења у сумњу бриге о здрављу притворенице, што оцењују као неетичко и супротно законима који регулишу јавно информисање, права пацијената и заштиту података о личности.
Подсећамо, професорка Марија Васић, чланица Покрета слободних грађана и удружења СТАВ, налази се у притвору већ више од два месеца заједно са другим активистима. Њима се суди због наводног припремања рушења уставног поретка, иако против њих, према доступним информацијама, нема конкретних доказа. Контроверзу додатно продубљује то што је и сам видео-снимак, који се користи као кључни доказ, наводно прибављен незаконито од стране БИА.
Док јавност прати драматичну борбу професорке Марије Васић – жене која већ данима одбија храну и воду у знак протеста против, како тврде њени ближњи, политички мотивисаног притвора – једно име се упадљиво не спомиње. Или боље речено: једно име упадљиво ћути. Ненад Чанак, некада вечити лидер ЛСВ, човек који је својевремено имао јаку реч у Војводини, везе у свим државним структурама и добру проходност кроз безбедносни апарат, у овом случају – нестао је из јавног живота.
Зашто је то значајно? Зато што је реч о његовој бившој супрузи. Зато што имају заједничко дете – сина који се данима оглашава и апелује за помоћ својој мајци. Зато што је Ненад Чанак годинама важио за човека који „има телефон“ за све. Па зар је могуће да данас нема ни телефон, ни реч, ни храброст?
У времену када је свако ћутање политичара индикативно, Чанкова тишина делује као јавни сигнал – неко је изабрао да не стане уз човека, већ уз систем. И то не било ког човека – већ мајку свог детета. Можда му је некадашња политичка удобност заменила емпатију. Можда су везе с влашћу важније од личне одговорности. А можда је, ипак, тешко устати кад се човек пречесто привикао да седи.
