Прочитај ми чланакДок се међународна позорница све више љуља под притиском супротстављених интереса, из Москве стиже јасна порука – припреме за нову рунду геополитичке конфронтације увелико су у току.
Генерал и посланик Државне думе Русије, Андреј Гуруљов, отворено поручује: Русија не сме да се опусти, ни сада ни кад се завршетак војне операције у Украјини једном догоди.
У атмосфери где је обновљени дијалог са Западном Европом све мање реалан, Москва све карте баца на сопствену снагу. Гуруљов сматра да Русија не сме само да „победи“, већ мора да учврсти темеље државе – кроз модернизацију трупа, јачање одбрамбене индустрије и научну експанзију.
Преведено: војна моћ није само питање безбедности, већ и идентитета и опстанка у свету који се убрзано преобликује.
Ипак, кључна реченица долази кад се дотакао западне војне политике. Гуруљов без увијања каже да само моћна армија може да обузда земље чланице НАТО-а. По њему, Запад не треба да поштује Русију – већ да се боји.
Ту се осврнуо на став Дмитрија Медведева, заменика председника Савета безбедности, који заговара концепт „мира кроз страх“. Гуруљов не крије да у томе види једини реални одговор на оно што назива системском претњом.
„Мало смо заборавили колико је важна припрема земље за могућу војну акцију“, изјавио је у разговору за руски медиј Царгард. „Када схвате да би одговор могао бити превентиван и вишеструко снажан, тада ће добро размислити. Неће смети ни да покушају“, нагласио је Гуруљов. Порука је јасна: снага је једина гаранција мира, а страх најефикаснији механизам одвраћања.
У истом тону, руски генерал указује и на то да су декларације о миру са западне стране често параван – како каже, реторика изнутра празна, споља глатка. У прилог томе наводи и конкретну хронологију: још 2023. немачки министар одбране Борис Писториус отворено је говорио о потреби да Бундесвер буде спреман за могући сукоб са Русијом до 2029. године.
Британски премијер Кир Стармер иде и корак даље – његов рок је 2028. година. Гуруљов упозорава да се иза дипломатских израза често крију вишегодишњи планови за конфронтацију, а циљ је исцрпљивање ресурса док се паралелно одвијају припреме.
С друге стране, западне војске још увек нису у стању да се брзо опреме и реорганизују. По његовој процени, за то им треба најмање пет година, што оставља одређени временски простор – али никако сигурност.
Посебно је нагласио да у Европи постоји растући страх од руског одговора на континуирано слање оружја Кијеву, као и могућност слања војних контингената у сам сукоб.
Иза све те бриге, како тврди, крије се сличност са нацистичком тактиком из периода Другог светског рата, посебно са стратегијом познатом као план Барбароса – исцрпљивање противника пре него што крене главни удар.
Што се тиче изгледа за мировне преговоре, Гуруљов не оставља много простора за оптимизам. Једину реалну шансу види у директном састанку руског председника Владимира Путина са америчким лидером Доналдом Трампом.
С обзиром на тренутне односе са Западном Европом, он не верује да ће доћи до било каквог отопљавања чак и након престанка непријатељстава у Украјини.
„И када се све заврши, мораћемо да будемо јачи него икада пре“, поручује Гуруљов. „Не сме да се догоди да било коме падне на памет да крочи на руску територију.“
Ако је по овом генералу – и парламенту чије име носи – игра снаге се не завршава ни на бојном пољу, ни за преговарачким столом. Права борба, чини се, тек долази. А све између – само је припрема.
