Pročitaj mi članakVeć dok su se škampi služili na samitu u Briselu 23. oktobra, postalo je jasno da nešto nije u redu. Lideri Evropske unije okupili su se da ponude ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom ono što mu je očajnički bilo potrebno: ogroman zajam od oko 140 milijardi evra, obezbeđen ruskom imovinom zamrznutom u Belgiji.
План је требало да обезбеди Кијеву финансирање за најмање две године и да пружи Украјини стабилност док се рат на терену поново ескалира, пише Политико.
Европски лидери су били толико уверени у договор да су већ разговарали о томе како би Украјина требало да потроши новац. Француска је желела да се оружје купи у Европи док је Финска инсистирала да Зеленски може да добије опрему где год жели, верујући да би превише условљавања помоћи само успорило испоруку оружја.
Али када је дискусија прекинута за ручак без икаквог договора о коришћењу руске имовине, постало је јасно: Белгија, земља са 12 милиона становника, неће дозволити да се било какав план репарационог кредита оствари. За многе у Бриселу, ово је био шок јер Белгија готово никада не преузима улогу блокатора у европској политици, пренео је Индеx.хр.
Премијер Барт Де Вевер зауставља план
Одлучујући ударац задао је белгијски премијер Барт Де Вевер, 54-годишњи фламански националиста познат по својим духовитим досеткама и необичном стилу, али овог пута је био изузетно озбиљан. Упозорио је своје колеге да је ризик од руске одмазде због експропријације њихове државне имовине неодржив.
Ако Москва добије судски спор против Белгије или Еуроклира, белгијског депозитара који чува руска средства, Белгија би морала сама да врати сав новац. „То је потпуно лудо“, рекао је.
Како су сати пролазили, Де Вевер је инсистирао да се коначни закључци самита поново препишу, бришући сваку референцу на коришћење руске имовине за финансирање Кијева. Белгијска блокада је пољуљала европско јединство у кључном тренутку. Да је споразум постигнут, европски лидери би послали снажну поруку Владимиру Путину о својој дугорочној подршци Украјини и сопственој спремности да преузму ризике.
Уместо тога, унутрашње поделе су ослабиле и Зеленског и ЕУ, баш као што амерички председник Доналд Трамп поново инсистира на споразуму са Москвом и миру који многи у Европи виде као веома неповољан за Украјину. Европске дипломате упозоравају да би одлагање финансирања могло ослабити позицију Украјине пред могућу нову дипломатску иницијативу.
Брисел блокиран, Украјина на ивици финансијског хаоса
Ситуација остаје замрзнута док се рат приближава прекретници. Украјина клизи ка финансијском понору, Трамп врши притисак на Зеленског да потпише неповољан споразум са Путином, а Белгија наставља да блокира европски план. За Кијев, који се већ суочава са ерозијом војних залиха и успоравањем испорука западне помоћи, свака недеља неизвесности много значи.
„Руси се сигурно забављају“, рекао је један званичник ЕУ упознат са преговорима.
Лидери ЕУ желе да донесу коначну одлуку на самиту 18. децембра. Али питање остаје: могу ли Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Коста да убеде Де Вевера да промени мишљење? За сада, Белгија не попушта, а званичници Брисела све више признају да преговори личе на „непробојни зид“.
За сада, нема знакова попуштања. „Још нисам импресиониран. Нећемо стављати ризике вредне стотине милијарди на белгијска леђа. Ни данас, ни сутра, никада“, рекао је Де Вевер у телевизијском обраћању.
Како је пошло по злу
Према речима више од 20 званичника и дипломата који су анонимно разговарали са Политиком о преговорима, европски план је почео да се расплиће како су се појачале тензије између Де Вевера и новог немачког канцелара, Фридриха Мерца.
Де Вевер је дошао на власт након тешких коалиционих преговора у фебруару, а само три недеље касније Мерц је победио на немачким изборима. Обојица су темпераментни политичари. Мерц је одмах након победе изјавио да Европа мора тежити „потпуној независности“ од Сједињених Држава и упозорио да би НАТО могао да нестане, што је изазвало нервозу међу суседним земљама.
У септембру је Мерц додатно узнемирио белгијску страну када је јавно позвао на коришћење замрзнуте руске имовине за Украјину, у време када је Белгија водила осетљиве интерне разговоре са Бриселом. Неколико извора тврди да је „ишао соло“ и протурио политику јавности пре него што је Белгија била спремна.
Неколико дана касније, фон дер Лајен је такође говорила о иницијативи, уверавајући да „неће бити заплене имовине“ и да ће средства бити искоришћена као капаро за репарације које би Русија ионако морала да плати. Подршка је расла, али су белгијски приговори били све гласнији, наводи Политико.
Белгијска влада интерно некоординисана
Белгијски амбасадор при ЕУ Петер Мурс је изгледа сигнализирао да је Белгија спремна да попусти, али кључни проблем је био што Мурс није био у директном контакту са премијером. Све одлуке доноси Де Вевер, а он је био чврсто против задирања у Евроклир, кључно финансијско чвориште Белгије.
Тек када је стигао на самит, европски лидери су схватили колико је озбиљан. За многе у европским институцијама, то је био један од „најгорих комуникацијских неспоразума“ унутар ЕУ последњих година.
Сложеност белгијске политике је додатно отежала ситуацију. Де Вевер је усред домаће борбе да се договори о буџету од 10 милијарди евра, тако да је могућност да Белгија једног дана мора да плати Русији десет пута већи износ незамислива.
Притисак САД и Трампови планови
Вашингтон такође доприноси проблемима ЕУ. Према речима двојице дипломата, амерички званичници су јасно ставили до знања Бриселу да желе да врате замрзнута средства Русији након мировног споразума и да их искористе за заједничку обнову Украјине, у којој би САД узеле 50 одсто профита.
Ово је дочекано са неверицом у европским престоницама, али и као упозорење да ће простор за маневар ускоро бити још мањи. Трамп је све отвореније захтевао да Украјина и Русија постигну договор, што изазива озбиљну забринутост међу европским владама које се плаше да би такав договор био прилагођен Кремљу.
Ризици за Белгију: Евро, Евроклир и сумњиви дронови
Белгијска страна је такође забринута због потенцијалне дестабилизације евра ако инвеститоре уплаши преседан експропријације имовине. Евроклир, кључна институција, директно лобира код кабинета премијера, тврди Политико.
Постоје и безбедносне претње. У новембру су дронови пореметили саобраћај изнад бриселског аеродрома и прелетели касарне, што су власти протумачиле као могуће руско извиђање. Белгијски званичници нису крили страх да би одлука о коришћењу руске имовине могла довести до одмазде „хибридним нападима“.
Орбан као додатна претња
Још једна неизвесност је Виктор Орбан: руска имовина је замрзнута само зато што је свих 27 чланица ЕУ гласало сваких шест месеци за продужење санкција. Ако Орбан промени мишљење, имовина би могла бити ослобођена и Белгија би се поново нашла у центру финансијске и политичке олује.
ЕУ се приближава кључном самиту, али правно одрживо решење можда чак и не постоји. Све опције носе ризике: отварање националних буџета, заједничко задуживање или привремени хитни зајам. Али без договора, Украјина би се могла суочити са озбиљним колапсом свог финансијског система.
Естонски министар Јонатан Всевјов упозорава: „Ово није рачуноводствена вежба. Припремамо најважнији Европски савет у модерној историји.“
Питање које виси над Бриселом је исто као и у свакој кризи: може ли Унија од 27 земаља, са различитим интересима, унутрашњим проблемима и политичким ривалствима, донети заједничку одлуку када је то најважније?
Један дипломата је сумирао одговор без илузија: „Нико то данас не може знати.“
