Pročitaj mi članakU intervjuu za RDB TV, glavni direktor po energetskom pravcu Instituta za energetiku i finansije, Aleksej Gromov, izneo je niz važnih podataka o trenutnoj situaciji sa isporukama ruskog gasa u Evropsku uniju.
Наиме, он је истакао да је у 2023. години дошло до значајног повећања извоза руског природног гаса у ЕУ. Конкретно, количине увезеног руског гаса су порасле са 23 на 30 милијарди кубних метара, а раст испорука траје већ осам месеци.
Иако су складишта природног гаса у Европи максимално попуњена и потрошња је смањена, Европа се и даље опредељује за куповину руског гаса.
Ова стратегија се тумачи као припрема за неизвесност у вези са будућим транзитом кроз Украјину, чиме европске земље настоје да осигурају додатне залихе за непредвидиву зиму и потенцијалне поремећаје у снабдевању.
Громов је навео да је у последња четири месеца извоз руског гасоводног гаса у ЕУ порастао за чак 32%, што је веома озбиљан раст.
Такво понашање европских држава, према Громову, указује на то да се Европа сада припрема унапред, складиштећи додатне количине гаса како би се заштитила од потенцијалних компликација које би могле настати због могуће обуставе украјинског транзита.
Громов је такође предвидео да ће Русија до краја 2023. године знатно повећати количину испорученог гаса у ЕУ, што указује на наставак овог тренда раста извоза руског енергента.
Када је реч о украјинском гасном транзиту, Громов је представио неколико могућих сценарија за његову будућност. Први сценарио, који сматра најмање вероватним, укључује преносење тачке куповине гаса на руско-украјинску границу.
У овом случају, европске компаније би преузимале гас директно на граници са Русијом, чиме би се транзит кроз Украјину технички избегао. Други сценарио, који такође сматра мало вероватним, јесте да било која европска фирма може резервисати капацитете украјинског гасног транспортног система без учешћа компаније „Газпром“.
Ипак, најизгледнији сценарио, према његовим речима, јесте модел тзв. „сwап“ споразума са Азербејџаном. Овај модел подразумева да би Украјина наставила да транспортује руски гас кроз свој систем, али би тај гас формално био замењен за азербејџански гас, чиме би се избегао проблем руских санкција и политичких тензија између Кијева и Москве.
Громов је нагласио да ће, без обзира на то који сценарио буде изабран, украјински гасни транзит опстати још неколико година, али ће његов обим постепено опадати.
Према његовим предвиђањима, у 2025. години, украјински транзит ће пасти на 9-10 милијарди кубних метара гаса годишње, док ће после 2028. године, украјински транзит бити потпуно обустављен.
Ово предвиђање указује на дугорочно смањење украјинске улоге у транзиту руског гаса, што је повезано са ширим геополитичким и енергетским променама које су у току.
Шира анализа ове ситуације указује на неколико кључних фактора. Прво, руски природни гас је и даље кључан за европску енергетску сигурност, упркос политичким тензијама између ЕУ и Русије.
Чињеница да Европа наставља да купује руски гас у великим количинама, иако се залихе гаса у Европи већ налазе на високом нивоу, указује на дугорочну зависност европских земаља од руских енергената. Ово такође указује на то да, и поред политичког притиска и санкција, практични енергетски интереси често превладавају.
Други важан аспект је неизвесност у вези са будућношћу украјинског транзита. Геополитичке напетости између Русије и Украјине, као и несигурност око трајања тренутног аранжмана, стварају додатну неизвесност у вези са дугорочним снабдевањем гаса из Русије у Европу.
Громовљеви сценарији пружају увид у могуће руте развоја догађаја, али сваки од њих укључује значајне политичке, правне и логистичке изазове.
На крају, предложени „сwап“ споразум са Азербејџаном представља иновативан начин за заобилажење политичких препрека, али је питање колико ће овај модел бити одржив на дуге стазе. У сваком случају, будућност европског енергетског тржишта, а нарочито улоге руског гаса у њему, зависиће од низа фактора, укључујући и односе са Украјином, као и шире међународне енергетске токове.
Важно је такође нагласити да Русија поседује значајне резерве природног гаса, укључујући и способност брзог преусмеравања испорука на различита тржишта, што даје додатну флексибилност у оваквим сценаријима.
Коришћење нових и алтернативних рута, попут гасовода Турски ток или Северни ток 2, могло би омогућити смањење зависности од украјинског транзита, чиме би се дугорочно обезбедила сигурност испорука за европско тржиште.
