Прочитај ми чланакКолика је заправо пензија у Немачкој након 45 година уплаћивања доприноса?
Ново званично рачунање показује да радник с пуним стажом и просечном платом може очекивати бруто пензију нешто већу од 1.600 евра нето. Међутим, већина пензионера до тог износа у пракси не долази, а разлике међу њима су велике, поготово кад се упореде пензије мушкараца и жена.
Колико износи пензија након 45 година рада?
Од 1. јула 2025. вредност једног пензионог бода у Немачкој износиће 40,79 евра. Особа која је 45 година радила и сваке године остваривала пун пензиони бод добиће укупно 1.835,55 евра бруто месечно. Након одбитка доприноса за здравствено осигурање и осигурање за случај потребе за дуготрајном негом остаје око 1.621 евро нето, а неке су пензије још подложне опорезивању.
Процене за Немачку говоре да је за избегавање сиромаштва у старости потребно између 1.464 и 2.100 евра месечно, зависно од регије и животних трошкова. Према тим подацима испада да “стандардна” немачка пензија покрива доњу границу онога што је потребно за нормалан живот.
Већина прима мању пензију
Иако се у јавности често истиче износ пуне пензије након 45 година стажа, стварни износи које пензионери примају знатно су нижи. Према службеним подацима немачког пензионог осигурања, мушкарци су 2023. године у просеку добијали 1.348 евра старосне мировине, а жене само 908 евра. У исто време, израчуната стандардна пензија била је 1.692 евра бруто.
Другим речима, просечан мушкарац добија око 340 евра мање од стандардне мировине, док је код жена та разлика чак 784 евра. Разлози су бројни, од прекида радног стажа, рада с непуним радним временом, до дужих периода незапослености или бриге о деци.
Додатне разлике и опорезивање
Разлике у п’ензијама посебно су изражене између мушкараца и жена јер жене чешће имају прекиде у каријери или раде мање сати. Осим тога, ниске пензије често подлежу порезу зависно од укупног дохотка пензионера, што додатно смањује износ који им месечно остаје на располагању.
Због свега наведеног, готово сваки седми пензионер у Немачкој данас, процењује се, живи испод прага сиромаштва.
Званични подаци показују да 17 посто старијих особа нема довољна примања за достојанствен живот, упркос деценијама уплаћивања доприноса.
