Прочитај ми чланакНеопходна је радикализација протеста бораца ратова деведесетих и што већа подршка СВИХ, како би се спречило усвајање спорног Закона који се већ налази у скупштинској процедури и то без кључних елемената који утичу на то да борац буде третиран као заслужни грађанин, а не као социјални случај, саопштили су борци који даноноћно од летос кампују испред Председништва Србије у знак протеста.
Неопходно је да покажемо и докажемо да представници појединих удружења нису у праву када кажу да су борци задовољни овим нацртом закона и да је неопходно што хитније његово усвајање.
Из тог разлога позивамо све борце, грађане, организације, у суштини све који подржавају наше ставове и захтеве, да од понедељка ујутро будемо у што већем броју испред Народне Скупштине Србије.
Закон је ушао у скупштинску процедуру, неопходно је спречити усвајање предложеног нацрта закона без елементарних измена и допуна које ће дати достојанство ономе ко је био спреман погинути за народ и државу.
Морамо показати да борци нису задовољни социјалним старањем, већ да захтевају статус заслужног грађанина Републике Србије јер су заслужили једнако поштовање без обзира на свој материјални статус, јер су и на ратишту једнако гинули и они који имају и они који немају.
Ако заслужни спортисти и уметници могу бити испоштовани од стране државе као заслужни грађани, зашто онда и борци не могу бити испоштовани бар десети део од онога како се поштују заслуге спортиста и уметника, који за разлику од бораца нису ставили свој живот на располагање држави.
Борци су темељ, а не терет државе
Зар је стварно могуће да је ова држава толико сиромашна да јој представља терет да сваки борац добије неки симболични борачки додатак, да би се разликовао првенствено од ДЕЗЕРТЕРА, а потом и од обичног грађанина.
Мора да се стави до знања свима да је патриотизам нешто што се цени и поштује, а не нешто што се изједначава са дезертерством (издајом). Морамо размишљати ко ће сутра да се одазове на позив државе, јер ако је исто бранити народ и државу и „подвити реп“ и сакрити се док други гину, сутра ће многи одлучити да буду паметни а не храбри, и док трепнемо оком остаћемо без државе!
Борац не сме да буде социјални случај
После вишегодишњих расправа и указивања на недостатке у самом закону као и вишегодишњег непоштовања постојећих законских прописа од стране државе, борац ни овај пут неће успети да добије статус заслужног грађанина ове државе, већ ће и даље овај статус бити условљен социјалним статусом.
Очигледно је да ни наш петомесечни протест у Пионирском парку, где буквално станујемо овде 24 сата дневно није успео да отвори очи властима. Те власти нас карактеришу да смо хероји, а не увиђају шта су написали у закону и не увиђају колико су лицемерни кад нас називају херојима, а у закону нас третирају као социјалне случајеве, док својим личним односом према нама показују да то поштовање које исказују у јавности је чисто лицемерје.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 22, 2020
Системска удружења од којих борци немају апсолутно ништа
Да ствар буде још гора у свему томе им помажу поједини представници борачких удружења Србије који из само њима знаних разлога подржавају овакав однос државе према нама.
Наглашавамо, представници удружења а не сама удружења, јер смо сигурни да већина чланова тих удружења не подржава став својих представника да је битно да се нови закон што пре усвоји и ако тај нови закон не предвиђа да је борац заслужни грађанин ове државе, већ га условљава социјалним статусом како би остварио право на борачки додатак.
Иако у члану 2 нацрта закона о правима бораца стоји да се закон заснива на принципу накнаде штете и на принципу националног признања, кад се темељно ишчита закон види се да у одређеним сегментима овај члан није испоштован већ да су одређена права у овом нацрту закона везана одређеним условима социјалног карактера и да се не могу остварити ни по принципу накнаде штете а још мање по принципу националног признања. Да не спомињемо и појаву дискриминације која се експлицитно јавља у члану о категоризацији бораца где један дан проведен на ратишту на Косову вреди тродупло више од једног дана проведеног на ратиштима по Словенији, Хрватској и Босни и Херцеговини, иако се тамо ратовало гинуло исто као и на Косову.
Држава није испунила ни најосновније захтеве нашег протеста, као што су:
– скидање временске клаузуле за признавање статуса ратног војног инвалида по основу обољења од посттрауматског стресног поремећаја
– да борачки додатак буде вид националног признања а не социјалне помоћи за бескућнике
– није установљен дан ратних ветерана на Видовдан
– дезертерима није забрањено обављање јавних функција
