Прочитај ми чланак

Крагујевац: Месеци тортуре, а полиција не реагује

0

ИСПОВЕСТ СТУДЕНТКИЊЕ КАТАРИНЕ ПАВЛОВИЋ
Морбидне поруке и претње

 Од краја априла па све до пре неколико дана студенткињи свакодневно стизале претње да ће бити претучена, „олупана о зид”, да је „потписала смртну пресуду”. Уз све то, број њеног мобилног телефона остављен је као контакт за информације о времену погреба универзитетских професора које су пошиљаоци лажних мејлова у последњих месец дана „сахрањивали”

 Након што се прошле недеље у медијима појавила вест о претњама професорима Правног факултета у Крагујевцу, студенткиња друге године ове високошколске установе Катарина Павловић коначно је одахнула. Вишемесечно малтретирање телефонским позивима, претећим порукама и морбидним мејловима, коме је из дана у дан била изложена, одједном је, неким чудом, престало.

Катарина је, међутим, и даље у страху, а како и не би била када су јој од краја априла па све до пре неколико дана свакодневно стизале претње да ће бити претучена, „олупана о зид”, да је „потписала смртну пресуду”. Уз све то, број њеног мобилног телефона остављен је као контакт за информације о времену погреба универзитетских професора које су пошиљаоци лажних мејлова у последњих месец дана „сахрањивали”.

До Катарине смо дошли захваљујући њеном писму, разаслатом на тридесетак електронских адреса, у коме ова девојка објашњава да су њено име и број телефона злоупотребљени.

– Ни сама не знам на колико сам адреса послала то писмо. Малтретирање, које се у прво време одвијало само у оквиру Правног факултета у Крагујевцу, временом је попримило чудовишне размере. О смрти професора обавештавани су предавачи на Медицинском, касније и на Факултету инжењерских наука, Економском и ПМФ-у. Поруке су стизале и до професора на правним факултетима у Нишу, Београду и Новом Саду, објашњава Катарина.

Месеци тортуре
Све је, по речима наше саговорнице, почело крајем априла. Тада су на електронске адресе запослених на крагујевачком Правном факултету – професора Зорана Поњавића, доцента Срђана Владетића и асистента Милана Рапајића почеле да стижу најпре увредљиве, а затим и претеће поруке.

– Поруке су слате са адреса [email protected] или [email protected] и сличних лажних налога. „Ти си најгори олош, цркни ђубре једно”, порука потписана мојим бројем телефона је један од првих мејлова који је стигао асистенту Рапајићу. Он је, наравно, позвао да види о чему се ради и тако сам сазнала за целу причу. Кренуло је са увредама, а онда су почеле да стижу и претње. Мени су од 17. маја путем СМС порука почеле да стижу претeће поруке за асистента Рапајића и професора Поњавића. Рапајић је добијао дописе у којима се наводи да ме прате, да ћу бити премлаћена, и слично. Отворен је и лажни налог у име асистента Рапајића и са њега су доценту Срђану Владетићу слате претеће поруке које се тичу мене, прича Катарина.

 Након месец дана малтретирања запослених на Правном факултету „игранка” је почела да добија шире размере.

– Један од мејлова који је слат широком кругу људи са лажног налога је прослеђен у име асистента Рапајића. У овој поруци наводи се да је Рапајић имао инфаркт, да је у тешком стању и примаоца моли да се хитно јаве на мој број телефона. Овај мејл је слат углавном професорима Медицинског факултета у Крагујевцу, али и професорима Прваног факултета у Нишу, Београду и Новом Саду. Између осталих, је стигао и декану Медицинског факултета др Небојши Ареснијевићу, који ме је звао да пита како може да помогне. Из истог разлога су ме звали и професори Слободан Јанковић, Милован Матовић, Милета Поскурица, Јово Тошевски и још неколико запослених на овом факултету. Коме је све стигао овај лажни вапај за помоћ не могу ни да претпоставим. У другом мејлу који је слат професорима наведено је да сам у болници и молим хитно да ми се јаве, прича даље наша саговорница.

Организатори ове поремећене ујдурме нису се, међутим, ограничила само на узнемиравање електронском поштом и СМС-ом већ су неке од актера приче узнемиравали зовући их на фиксни телефон.

– Мени су стизале искључиво СМС поруке. Током једног викенда ми је, на пример, стигла порука како асистент Рапајић у понедељак неће држати вежбе, да је последње вежбе већ одржао и да га обиђем на ургентном. Имам разлога да верујем да су у ову тортуру укључени и неки студенти са Правног факултета пошто ми се, рецимо, док сам била на предавању код професора Поњавића, десило то да је стигла порука како је он „данас много нервозан” и да треба да му дам „бенседин“. Наредне недеље, током његовог предавања, добила сам СМС како је професор „готов за лудницу”, прича Катарина.

„Сахрањивање” почело након пријаве
За неколико месеци овој младој студенткињи на мобилни је стигло осамдесетак узнемиравајућих порука са чак 18 различтих бројева телефона. Крајем маја одлучила је да се обрати полицији.

– Асистент Рапајић и ја смо заједно отишли да поднесемо пријаву. Упутили су нас код полицајца задуженог за привредни криминал. Он нас је саслушао, кратко нешто записао и ми смо ту изјаву потписали. Он нам је, међутим, рекао да ово што нам се дешава и није тако велики проблем. Уопште, имали смо утисак да се полиција читавим случајем неће ни бавити. Ипак, након неколико дана, поново смо отишли у полицију, како би их обавестили да је узнемиравање интензивирано јер је управо након наше пријаве почело још учесталије малтертирање мобилним телефоном. Ми смо други пут у полицији били 25. маја, а шест дана касније на мобилни ми је стигла порука да смо Рапајић и ја себи потписали смртну пресуду, прича Катарина.

Бојећи се да крагујевачка полиција ништа неће предузети, поготову зато што се након пријаве малтертирање наставило још интензивније, Катарина одлучује да се запути у Београд, тачније у Тужилаштво за високотехнолошки криминал. Поред Павловићеве и асистента Рапајића, кривичну пријаву поднела је и група од четири наставника и три асистента Правног факултета у Крагујевцу. Пријава је поднета 14. јуна, а три дана касније „сахрањен” је први професор.

– Обавештење о наводној смрти професора Зорана Поњавића послато је 17. јуна. У њему је остављен мој број телефона за додатна обавештења. На десетине људи звало ме да се распита о датуму сахране, једва сам објаснила да се ради о морбидној превари. Звали су ме професори из Ниша, Новог Сада, Београда… Након пет дана по истом рецепту послато је обавештење о наводној смрти професорке Невенке Бачанин. Лажни мејл, се, на жалост, показао злослутним, пошто је професорка Бачанин преминула четири дана касније. Исте вечери, мени је са непознатог броја стигла порука „гробови и гробна места, много су то лепа места”, прича Катарина.

Нико није реаговао
На послетку, пошиљаоци порука одлучују се да умрлим прогласе и ректора Универзитета у Крагујевцу професора Слободана Арсенијевића.

– Мејл у коме је наведено да је ректор преминуо послат је 12. јула. На колико адреса је послат нисам сигурна. Дан касније отишла сам у Ректорат да поново пријавим малтретирање мејловима, а читава зграда била је у опсадном стању. Мени је упућено двадесетак позива у коме су разни људи тражили обавештења о времену комеморације и сахране, а од секретарице сам сазнала да је и тамо истим поводом читавог јутра звонио телефон и да су многи професори долазили да изјаве саучешће. Међутим, ни од ректора, али ни од декана Правног факултета др Предрага Стојановића, кога сам такође обавестила шта се дешавало, није било никаквих реакција. У усменом разговору декан Стојановић ми је чак рекао да га за то није брига, објашњава наша саговорница.

Тортура лажним порукама полако је почела да поприма све веће размере и на крају је читава прича доспела у медије.

– На жалост, у новинама је све изврнуто наглавачке. Из појединих новинских текстова може се стећи утисак да се претило углавном професорима везаним за аферу „Индекс”, а то уопште није тачно. Претњама и узмемиравањима били су изложени предавачи са Правног факултета који са овим случајем немају никакве везе. Једино је професорка Невенка Бачанин била умешана у овај судски процес. Питање је, међутим, и колико је оправдано што се она тамо нашла, пошто је на рочишту у марту, коме сам присуствовала, прикривени иследник објаснио у свом сведочењу да му је до дипломе „на степену” остао само њен испит за који му је речено да не може да се „среди”, прича Катарина.

Након свега што је доживела Катарина, иако одличан студент, одлучила је да се премести на Правни факултет у Београду. Ово је, каже ова девојка, само кап која је прелила чашу, пошто због чињенице да је ћерка професора Марка Павловића, који предаје на овом факултету, али такође не припада групи „индексоваца”, од првог дана трпи различите притиске.

(Крагујевачке новине)