Прочитај ми чланак

Украјински патриотизам – каквог је он укуса? И боје…

0

Од почетка ратних сукоба, Украјина је постала главни агрегатор новости на европском и глобалном нивоу, оставивши у сенци Ковида-19, промене климе и друге важне међународне проблеме.

Похвални чланци и белешке украинских и западних информационих агенција о хиљадама уништених руских војника, тенкова и авиона изненада су се промениле у бесконачне захтеве о војној помоћи, ка америчким и европским партнерима. Не заостају ни вести којима се позивају добровољци да учествује у биткама против „варварских источних хорди“, односно руске државе и рускога народа.

Аутор: Андреј Родионов (Новоросија, ЛПР, јун 2015.г.), председник и оснивач покрета Руско-словенског уједињења и препорода

А, шта је са украјинским патриотама, где је њихов допринос у борби са „врагом“?

Ту није све тако просто. Неко, као на пример, бивши генерални тужилац Р.Рябошапка покушао је да побегне у Мађарску, као отац који има пуно деце. А неко као А.Котвицкая – жена посланика украјинског парламента И. Котвицкого, и истовремено „десна рука“ А.Авакова, преноси преко границе, у кешу, десетине милиона долара, евра и злата.

А шта се дешава са највећим „патриотама“ Украјине – са представницима „Меџлисом (Већем) кримскотатарског народа – М.Џемилевајевим, Р.Чубаровим, А.Чийгозајим, Л.Ислямовим и другим кримскотатарски „ауторитети“? Ви сте сигурно помислили, да они ризикују своје сопствене животе, упутивши се на територију Херсонској и Запорожској области или чак на Крим, подижући буну и борећи се против „агресора“?

А, не, те „патриоте“ већ се месец дана налазе у Турској и Пољској, где су побегли још на самом почетку конфликта, остављаћуји за собом своје представнике из Меџлиса, батаљона „им. Џелебиџихана“ и заједничке групације „Аскер“ без икаквих уредби и финансијских средстава. Тако, кримско-татарске патриоте, имајући не само једну украјинску државну награду, тихо и мирно проводе своје дане, за њих у драгим државама, Турској и Пољској, дубоко бринући се за судбину Украјине и кримско-татарског народа.

А, њихови подређени, између осталог, из „Џелебиџихана“ и „Аскера“, гледајући на све то на брзину пакују кофере и крећу у „стару, добру“ Европу. И ко зна чиме ће се они тамо бавити ,као људи који прошли војну и диверзиону обуку. Можда ће отићи да раде као обезбеђење у трговачким центрима, клубовима, теретанама…, на нове борбене задатке.