Прочитај ми чланак

Како ће нови формат специјалне операције променити Русију и свет

0

Како нови формат „специјалне војне операције“ — делимична мобилизација и референдуми које је председник Путин најавио у ДНР, ЛНР, Херсонској и Запорошкој области (са перспективом скорог прикључења Русији) — мења унутрашњу и спољну политичку агенду? На ова питања одговарају руски политички стручњаци за „Московски комсомолец“. Леонид Пољаков, професор Више економске школе:

– Одлука председника да распише делимичну мобилизацију је веома озбиљна одлука. То заиста реформише „специјалну војну операцију“, и то је оно о чему су многи говорили, на чему су пре свега инсистирали војни стручњаци. Била је неприхватљива ситуација када смо се мањим снагама, борили против уједињеног Запада.

Ова одлука ће, по мом мишљењу, утицати на домаћу политичку агенду на следећи начин. Чим је почела мобилизација, ми заправо улазимо у предратно стање. Више не може бити опција са неком врстом радикалне опозиције. Мора доћи до консолидације. Јасно је да идеолошке разлике остају. Комунисти су за изградњу комунизма, социјалисти су за социјализам, конзервативци су за очување тековина које већ имамо. Има много партија, али народ је један, и постоји само једна држава.

Дакле, домаћа политичка агенда ће се сузити на врло једноставан и разумљив задатак- све за фронт, све за победу. Све што се може, све што треба да се уради, мора да се уради. Сваки политички лидер, пре него што нешто прогласи, а још више позове на неку акцију, мора имати на уму управо ову формулу- све за фронт, све за победу. Овде је, мислим, свима све јасно.

Не искључујем да ће неки засебни, да тако кажем ликови, покушати да поткопају нашу ситуацију изнутра. Агенти утицаја постоје, али мислим да ће апсолутна већина народа, одбацити сваки покушај покретања унутрашњег политичког рата, рата који има за циљ подривање и рушење режима.

Што се тиче спољнополитичке агенде, такође је све сасвим јасно. Запад инсистира да се победа мора извојевати на бојном пољу. То значи да се не могу очекивати уступци од САД и њихових сателита, а још више од украјинске владе, која је њихова марионета.

Морамо се припремити за чињеницу, да ће на Западу почети пуна мобилизација. Што ће се пре свега исказати у снабдевању најновијим наоружањем, најновијим средствима за уништавање Оружаних снага Украјине и оних одреда, да тако кажем, плаћеника – а заправо западних регуларних трупа – који се већ сада налазе у Украјини.

Не искључујем да ће ванредно стање морати да буде проглашено на територији Русије, у областима које су суседне Украјини. Зато што ће постојати реална опасност за људе који живе, рецимо, у Белгородској, Курској, Вороњешкој, Ростовској области. Да не говоримо о новим територијама – Херсонској, Запорошкој, Доњецкој и Луганској области.

Што се тиче наших пријатеља у ШОС, у БРИКС-у – надам се да су и даље пријатељи – мислим да би требало да разумеју нашу одлуку. У извесној мери разумем њихове проблеме. Свима је пре свега стало до својих националних интереса. Ја бих веома волео, и надам се да је тако, да Кина, и Индија, и Бразил, и Јужна Африка, и земље чланице Шангајске организације за сарадњу, а још више земље чланице ОДКБ, буду на нашој страни.

Са наше стране треба уложити максималне напоре да разјаснимо наш став, став који је председник данас формулисао. Мада је, чини ми се, овде све апсолутно транспарентно. Кристално јасно. Председник није оставио слепе тачке, ни тамна места. Допало ми се што ни министар одбране није крио наше губитке. Престани да се играш жмурке. Ово су наши мртви хероји, о томе морамо говорити искрено, отворено. Све треба да буде одрасло.

Улазимо у нови свет. И то није наша кривица. Нисмо то хтели. Још у децембру смо упозоравали- оставите нас на миру, вратите се тамо где сте били 1997. године, не увлачите Украјину у НАТО. Нису нас слушали. Па издржаћемо до краја.

Садашњу ситуацију, сматрам у ствари, уводом у трећи светски рат. Ако су спремни, спремни смо и ми. Они то морају знати.

Јевгениј Минченко, председник комуникационог холдинга „Minchenko Consulting“:

– Ако говоримо о унутрашњој политичкој агенди, онда ће, мислим, сада доћи до таласа патриотског ентузијазма. Поготово међу таквим, да тако кажем, нестрпљивим родољубима. Сада су, кажу, схватили озбиљно, сада ће се ситуација драматично променити, а ми ћемо остварити очигледну победу. Међутим, ако се то не деси за два-три месеца, мислим да овде може настати тачка ризика за власти.

Што се тиче спољнополитичке слике… Па, добићемо осми пакет санкција од Европске уније. Али јасно је да ће ефекат бити мање значајан него у претходним рундама. Од наших западних партнера је, да тако кажем, већ испаљено толико „патрона“ да је тешко смислити нешто ново. Прете да ће наметнути горњу границу руских цена енергената, али није баш јасно како ће то функционисати.

Ако то ураде, кажу да ће куповати руски гас јефтиније него сада, али тада га Русија једноставно неће продати. Заврнуће вентиле.

Није јасно како ће се то одразити, на пример, на Кину, која веома активно купује руске енергенте.

Иначе, Русија је први пут последњих година, претекла Саудијску Арабију у погледу испоруке нафте Кини. Хоће ли Запад успети да убеди Кину, да захтева да Русија продаје јефтиније од тржишне цене? Велико питање.

Можемо ли очекивати квалитативну промену војне помоћи, коју Запад пружа Украјини? Хипотетички, да. Путин је директно говорио о могућности употребе нуклеарног оружја. Мислим да само глуви то нису чули. Да ли ће то задржати Запад, сада је немогуће рећи. Сада су сва правила прекршена.