Прочитај ми чланакКако се грађани Европске уније и Уједињеног Краљевства све више боре да споје крај с крајем због рекордног нивоа инфлације, а како се зима ближи, озбиљна криза трошкова живота измиче контроли.
Растући трошкови енергије, у комбинацији са галопирајућим ценама хране и других основних добара и услуга, сигурно ће избрисати све што је остало од „средње класе“.
Домаћинства која су некада била комфорна, па чак и уштеђевина на страну, већ су током лета стављена под жесток финансијски притисак, а најгоре, нажалост, тек долази. У ономе што је названо криза „једи или се угреј“, можемо очекивати да се ситуација још више погорша у наредним месецима, развој који би могао имати критичне и далекосежне импликације изван економије.
За оне са непогрешивим сећањима и пажњом која приличи одраслој особи, неће бити тешко присетити се уверавања политичара и званичника централне банке крајем прошле године да је инфлација „пролазна” и да је свако ко каже другачије политички мотивисани алармиста. Као што је данас сасвим очигледно, и већ месецима, све ове изјаве су биле потпуно погрешне; „грешка“ направљена или због пуког незнања и професионалне некомпетентности, или због зле намере и професионалне лажи.
У сваком случају, резултат је био исти. Јавност је била заведена и поверовала је у све само-честитајуће поруке о томе како су акције централних планера свих врста „победиле ковид“, „избегле рецесију“ и све нас „вратиле на прави пут ка економском расту и просперитету“. Дакле, веровали су својим владарима и врло мало њих је очекивало оно што је било иза угла; још мање успешно припремљених за то. Наиме, ни данас већина грађана не схвата да су их управо ови поступци довели у неодржив материјални положај у којем се сада налазе.
И стога, када су потрошачке цене почеле озбиљно и доследно да расту, већина домаћинстава је била у недоумици како да реагује и кога да окриви. Већина влада је реаговала на исти начин. Они су усмерили гнев јавности негде другде, упирући прстом у Русију и окривљујући Владимира Путина за неконтролисано повећање цена хране и скок цене струје.
А што се тиче „практичних“ решења проблема, с обзиром да је референтна европска цена гаса експлодирала за преко 550 процената у последњих дванаест месеци, централни планери су смислили низ апсурдних политика, у распону од глупих до комичних. Од наметања температурних ограничења на јавним зградама и базенима, до подстицања мушких радника да у летњим месецима долазе на посао без кравате. Најконтрапродуктивнији од свих приступа, наравно, био је онај који је усвојила већина европских држава: давање готовине грађанима да плате своје рачуне. Другим речима, политичари су покушавали да задрже своју наклоност погоршавајући проблем, што није изненађујуће.
Ипак, проблем је тврдоглаво остао и на крају се погоршао. У августу је инфлација у еврозони достигла још један рекордни ниво од 9,1 одсто, без знакова јењавања, а пројекције су све сигурније да ће премашити 10 одсто у наредним месецима. У Великој Британији ситуација је још тежа, јер Голдман Сацхс упозорава да би у јануару могао премашити 22 процента. А оно што највише забрињава је то што су ови рекордни скокови цена само врх леденог брега. Они су израчунати коришћењем изузетно пристрасних и нетачних формула, јако искривљених да потцене стварну инфлацију, финансијски бол који људи заправо осећају у свом свакодневном животу. Реалност на терену је много гора.
У Немачкој, где се инфлација у августу попела на четрдесетогодишњи максимум од 8,8 одсто, скоро три милиона деце сада живи у сиромаштву, што је број који је скочио од прошлог пролећа, према дечјој добротворној организацији Арцхе. Као што је њен оснивач, Бернд Сигелков, истакао, у европској број један економији „све више људи нам долази тражећи подршку. Чини се да нико ништа неће учинити док дете не умре од глади у Немачкој.
У Италији, све више барова и ресторана ставља своје рачуне за гас и струју на јавни увид, како би купцима показали под којим су стресом били и изборе са којима се суочавају између повећања сопствених цена или гашења. У Грчкој, где је инфлација сада на врхунцу од двадесет девет година, кирија се попела на нивое који већ прете многим породицама бескућништвом. Пошто смо приметили пораст дугорочних туриста са много новца за цовид који могу да потроше на дуже одморе, станови у Атини постали су недоступни за локално становништво. Владина помоћ Грцима са ниским примањима само су погоршале ситуацију, покрећући ратове надметања који подстичу раст станарине.
Што се тиче онога што следи, може се само замислити колико ови притисци могу постати када наступи зима. Енергетска криза ће масовно ескалирати, не само због очекиваног повећања потражње, већ и због даљих поремећаја у снабдевању. Иако то није створило проблем, сукоб Украјине и Русије га је свакако преувеличао и сада се Европа нашла у веома незавидној позицији.
Све је већа забринутост да руски Гаспром, који рутински гаси гасовод Северни ток 1 из разлога одржавања, можда једног дана једноставно га неће поново отворити. Да ли је ово веродостојна претња или не, заиста није важно, јер се показало да је сам страх више него довољан да изазове хаос на тржиштима и пошаље волатилност на рекордне максимуме.
Такође, напори да се поново покрену дуго демонизоване нуклеарне електране су углавном недовољни. Након година резања средстава и покушаја прераног преласка на „зелену енергију“, која није могла да почне да покрива потребе становништва, политичари полако схватају да електране немају прекидаче за „укључивање/искључивање“ које се могу једноставно притиснути. када схвате да су погрешили.
Само немојте рећи да вас нисмо упозоравали последњих година јер јесмо и не само ми већ широк спектар економских стручњака који су најавили оно што се дешава и оно што ће уследити.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 27, 2022
