Прочитај ми чланакТоком изборне кампање од председника Србије, Александра Вучића, слушали смо да је само он гарант мира и стабилности у земљи и да ћемо, захваљујући њему, изаћи неокрињени . Слоган “Мир, стабилност, Вучић” убрзо након затварања биралишта замениле су поруке шефа српске државе у којима поручује да нам прети глад, да нас чека тешка зима, да неће бити довољно енергената и да је свет на ивици нуклеарног рата.
Док је била на делу трка за првог човека државе, Александар Вучић је поручивао грађанима да само глас за њега гарантује мир и стабилност, обећавао је је нове инвестиције, “летове у будућност”.
“Нисам забринут због тога да ли ћемо имати шта да једемо и да преживимо, али сам забринут због тога што ће економкси напредак у целом свету бити успорен после свега што се дешава. Зато ћемо се борити за стабилности и мир“, говорио је Вучић током изборне кампање.
Иако је рат у Украјини увелико трајао у време кампање и у значајној мери утицао на исход избора, лидер напредњака у том периоду није обраћао пажњу на временске (не)прилике нити је обавештавао јавност да су над нашом земљом “надвили градоносни облаци” због тога што нисмо заузели страну у глобалном сукобу.
То је, међутим, приметио месец и по дана касније, након разговора са патријархом Порфиријем.
“Србија је у много тежој ситуацији него што то изгледа данас. Напољу не бисте приметили било какав проблем и нема га у овокм тренутку. Да ли се озбиљни и градоносни облаци надвијају над нашом земљом – да. Не кријем то од народа, не могу то ни од вас“, поручио је шеф српске државе, уз напомену да ће лето брзо проћи, а „онда нам следи најтеже време од 1944. до данас“.
Застрашивање грађана и поруке да нас чека тежак период, изречене су и неколико дана раније и то током гостовања на телевизији са националном фреквенцијом.
„Требало би размишљати хоћемо ли имати довољно бензина, угља, гаса… Хоћемо ли моћи да преживимо. Зима, која долази, биће најтежа на планети земљи у последњих 70 година. Проблем је што нико не жели никог да чује, осим свог навијачког става. Оно што је сигурно то је да ће недостајати много хране. Енергената има довољно, али због сумануте политике са свих страна они неће бити доступни, али не зато што нема довољно. Међутим, хране неће бити довољно и то вам сад саопштавам са сигурношћу“, поручивао је неки други Вучић, потпуно другачији од оног за ког су грађани гласали на изборима почетком априла.
Као логичним, намеће се питање – ком Вучићу можемо веровати?
“Ниједном, ни другом”, одговара на наше питање главни и одговорни уредник недељника НИН, Милан Ћулибрк.
У разговору за наш лист, он наводи да није веровао Вучићу кад нас је, током кампање, уверовао да је гарант мира и стабилности.
“Знао сам да нам прети, не можда најстрашнија зима од 1944. године, али врло турбулентан период који ће обележити значајно висок раст цена, пад животног стандарда. Већ у прва три месеца реалне пензије су три, четири одсто мање него што су биле прошле године, а наставиће да падају до краја ове године”, објашњава наш саговорник.
Енергетска криза, коју толико често аспострофира први човек државе, била је очекивана и пре рата у Украјини, имајући у виду да су енергенти драматично поскупели, а пре руске агресије на Украјину, цене хране су почеле да скачу, подсетио нас је током разговора наш саговорник.
“У последњих 12 месеци је храна поскупела 30 одсто и то није могло да заобиђе ни Србију. Свако ко је хтео, могао је то да види и да му не падне на памет да, у таквим околностима, прича о миру, сигурности и стабилности”, подвлачи он.
Да будемо срећни што имамо храну и струју, а да занемаримо поскупљења
Промена курса оних који су на власт дошли захваљујући гаранцијама да ће бити “наш кишобран” у тренуцима кад се почне да “пада град”, можда најбоље осликава анегдота о одговорности, коју је испричала премијерка Србије, Ана Брнабић.
„Наши грађани немају осећај колико је овде струја јефтина. Хајде, кад изађемо из просторије да за собом угасимо сијалицу, држави ће бити мало лакше да прерасподели струју негде другде, или мање увезе. Када сам живела у Велкој Британији, имали смо лустер са три пута четири сијалице и одврнете неку јер вам не требају све. Тамо је стуја толико скупа да сваки дан размишљате како да ја будем ефикаснија зато што те лупи по џепу“, рекла је Брнабић.
А како је у “економски тигар Балкана” дошао у ситуацију да мора да брине о томе које су му сијалице одврнуте и да ли ће бити празног стомака?
За уредника НИН-а делује невероватно да уопште неко може да говори о глади у земљи у којој постоје милиони тона вишкова пшенице, кукуруза и у којој се производи дупло више уља и шећера него што јој је потребно.
“Србији не прети глад, већ поскупљења које Влада одлаже. Суштина је да ми будемо презадвољни што има било чега и да не питамо колико то кошта, чиста психологија. Плашиће нас глађу да не бисмо питали зашто је све тако драматично поскупело, а сви знамо да морати да поскупе и струја и гориво и храна… Једино ће реално падати плате и пензије”, закључује Ћулибрк.
Суочавање са поскупљењима кад истекне уредба
Ћулибрк је за “Нову” подсетио да је уредба о замрзавању цена основних животних намирница продужена на иницијативу шефа српске државе и да ћемо се, пошто она истекне, суочити са формалним поскупљењима.
“Они су још једном, на Вучићеву иницијативу, продужили уредбу о замрзавању цена основних животних намирница на нивоу из новембра 2021. године. Кад та уредба престане да важи, ми ћемо суочити и са формалним поскупљенима, мада се суштински већ суочавамо. Ко је у последњих два месеца купио у пекари хлеб по цени од 49 динара, ако једна переца од 100 грама, кошта 45 динара?”, упитао је он.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 25, 2022
