Прочитај ми чланак

Паника: Ствара се вештачка несташица шећера у Србији, ево ко су кривци

0

Празни рафови, жамори да неће бити шећера, пораст цена и популарна намирница која се продаје на "кашичицу". Овако последњих дана изгледају продавнице и тржиште у Србији, али стручњаци упозоварају да нема разлога за забринутост јер шећера има, али да разни шпекуланти покушавају сада да зараде. Поред тога, истичу да је страх због несташица присутан од деведесетих година, те да паника није непозната нашем народу.

После помаме за шећером и гужвама које се стварају последњих дана, председник Вучић најавио је да ће ускоро бити ограничене цене и за паковања која су већа од једног килограма. Како се тврди, у четвртак би требало да се донесе нова Уредба Владе, којом ће ограничити цена свих паковања, чиме ће бити задовољни потрошачи, али не и произвођачи.

Агроекономиста Милан Простран каже за Нова.рс да се код грађана осећа страх због деведесетих година, те да се несташице делимично стварају и због лошег искуства којима смо били изложени.

„Сећање на деведесете године присутно је још увек, па је довољно да се спомене да неких производа нема у свету и да се код нас створи хаос на тржишту. То смо до пре месец дана имали са брашном, а ево сада видимо и са шећером. Пуштање разних непроверених информација ствара панику, које потрошачи тумаче на свој начин, услед чега се на крају стварају вештачке несташице“, објашњава наш саговорник.

Он додаје да је посебан проблем то што је утврђена максимална цена за килограмско паковање шећера, што је отворило простор за разне „махинације“ код већих паковања.

“Људи у мањим трговинским радњама купују џакове од 50 кг, који није под контролом, што онда крчм, односно складиште е и продају по цени од 150,160 динара. То је чиста зарада, па се Влада досетила да стави и ове количине под контролу. Одмах је требало да се интервенише и да се купе количине за Робне резерве. Потрошачи морају да се смире тако што ће се на тржиште пустити одређене количине, што је и сам председник најавио”, објашњава Простран и још једном подвлачи да је највећа грешка што је утврђена цена за килограмско паковање.

На питање да ли наша земља има довољна шећера, агроекономиста истиче да имамо, али да се сада морају пунити рафови и због психолошких разлога.

„Шећера има, али ни Србија није произвођач као што је била некада. Раније смо имали 15 шећерана, а сада их имамо три. Са друге стране, треба напунити рафове јер свака најава да нечега неће бити, ствара страх код грађана. Такве информације стварају зебњу, а када на то додате да неке радње дозвољавају само по два килограма да се купи, грађани већ закључују да производа нема, а шећера има“, закључује наш саговорник.

Да шећера има, потврђује и један од највећих произвођача шећерне репе у Србији Зоран Матијевић који за Нова.рс који каже да из свега овога профитирају накупци и додаје да се нада да Влада ипак неће ограничити цене шећера у паковањима већим од једног килограма.

„Шећера има довољно, али је проблем та цена за килограмско паковање. Накупци купују, празне рафове и препродају па значајно већим ценама. Цене шећера на велико данас је 110,112 динара плус ПДВ. Чули смо у уторак да ће се цена ограничити и за паковања већа од једног килограма, али заиста не верујем да ће се то десити“, тврди наш саговорник.

На питање шта за произвођаче тачно подразумева најава председника Вучића да ће се ограничити цена за већа паковања, Матијевић каже да би то било „доста незахвално“ за њих.

„Питање је како ће се платити нова цена угља, гаса, што је цео ланац који може да угаси производњу шећерње репе. Краткорочно ми можемо да спустимо цену шечера, али дугорочно је немогуће. Цене расту свугде у свету, такав је тренд, али ја се надам да неће бити већих ограничења у Србији“, закључује наш саговорник.

Потрошачи у шоку због цене, тврде да плаћају шећер и дупло више

Један од читалац Нова.рс објаснио је да је власник кошница и да му је у овом тренутку била потребна већа количина шећера, али да га је право изненађење сачекало када је дошао на касу.

„Дошао сам у ситуацију да ми је неопходан, али да најпре немам где да га купим, а када га и пронађем у понеким продавницама, цена је већа. Тако сам купио већу количину, али по цени од 131 динар по килограму“, препричава нам своје искуство овај Београђанин и додаје:

„Када сам рекао да ћу позвати инспекцију и да ћу се жалити министарству због овако бахатог потеза великог трговинског ланца, рекли су ми да слободно то учиним. А, онда ме је сачекао још један хладан туш. На моје жалбе су ми објаснили да продавница није ни у каквом прекршају, јер је тренутна забрана раста цене предодређена само за паковања од килограм, те да то не важи за ове веће количине“, бесно је нагласио наш читалац, додајући да га ова ситуација подсетила на период када су апотеке у првом замаху епидемије коронавируса, вишеструко повећавали цене хируршких заштитних маски.