Прочитај ми чланакПоједини научници тврде да се време убрзало, а многи људи имају реалан осећај да је заиста тако.
„Што сте старији, време вам протиче брже. Наравно да се проток времена не узбрава, али се перцепција протока у нашем мозгу непрекидно мења. У класичном експерименту из давне 1996 (како је брзо дошла 2019), психолог Петер Манган је тражио од 25 особа између 19 и 24, као и од 15 између 60 и 80, да процене период од 3 минута бројањем секунди (изговарањем бројева, за које је трајање изговора отприлике секунда)“, објашњава доктор Бранимир Несторовић.
„Млади имали реалну процену (3 минута и 3 секунде), док је за старије протекло 3 минута и 40 секунди. Он је претпоставио да је ниво допамина у мозгу старијх нижи од млађих, а да је његов ниво одговоран за процену трјања неког догађаја“, тврди доктор.
„Психолози Марк Витман и Сандра Ленхоф су 2005 испитивали 499 људи, између 15 и 94 године о перцепцији времена – од “врло брзо” до “врло споро”. Показало се да код краћих интервала (недеља, месец), нема великих разлика у процени протока времена. Али када се радило о декадама, старији су ималио утисак да време лети. Старији од 40 су се сећали детињства као периода у коме је време протицало веома споро, а садашњи период им је био веома убрзан“.
„Много касније, 2012. Адриан Бејан, професор са Дјук Универзитета је дао друго објашњење, да се успорена обрада добијених слика у старијих разлог за ову појаву. Како старимо, неуронске везе постају комплексније, али и неурони спорије проводе електричне импулсе“.
Зауставимо казаљке
Научници су открили да субјективни појам убрзавања времена досеже врхунац око 50. рођендана. Марк Витман и Сандра Ленхоф су потврдили претпоставку да старији људи имају представу да време брже тече. Зашто је то тако?
– То се може објаснити временским притиском. Што су старији, људи имају утисак да им је “остало” мање времена, па самим тим и да га је мање за све оно што би желели да остваре и под тим притиском доживљавају проток времена много бржим него што је то, рецимо, случај код средњошколаца, који имају утисак да је цео живот пред њиме.
Да ли заиста субјективни осећај времена зависи од наше организације дана, недеље, месеца, па ако добро све организујемо и ускладимо, нећемо се жалити да смо ускраћени за минуте, сате?
– Један од разлога зашто се људи често жале на недостатак времена јесте управо његова лоша организација. Ако само мало размислите, сигурна сам да можете да се сетите неке особе која има јако много обавеза, а која и даље све стиже. С друге стране, постоје они људи који објективно имају много мање онога што морају да ураде, али који се стално жале на изостанак времена и не могу да постигну све што желе. Добра организација је један од начина како можемо да избегнемо осећај да нам не остаје времена ни за шта, а добра ствар је то што се ради о вештини која се учи. Дакле, ко год жели да унапреди своје вештине организовања и планирања, има прилику за то. Са бољом организацијом времена бићете задовољнији, а самим тим нећете имати утисак да време управља вама, већ ви њим.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 18, 2021
