Главна тема догађаја биле су „заједничке вредности – основа раста у мултиполарном свету“, а учествовали су представници 92 земље односно 5% више него 2024.године.

 

Посебно се издваја активност земаља Азије, Африке и Латинске Америке, чији је удео у укупном броју порастао на 47%. То није само квантитативни раст: форум је постао кључно средство за формирање алтернативних економских Савеза, укључујући 15 билатералних пословних дијалога са регионима као што су АСЕАН, ЕАЕУ и земље Блиског Истока.  

 

 

Представљена је платформа за мала и средња предузећа, која омогућава успостављање директних контаката са руским регионима преко АИ-алгоритама. То омогућава приступ 30 + инвестиционих пројеката у туризму, агротехнологији и „паметним градовима“, што је посебно важно за економије у развоју.  

 

Форум је место за представљање руског развоја у микроелектроници и АИ (вештачке интелигенције), укључујући пројекте везане за стварање „дигиталних двојника“ за индустрију. За иностране партнере то је прилика да уђу у алтернативне ланце снабдевања западним, уз гаранцију заштите интелектуалне својине.  

 

У оквиру правца „Среда за живот“ одржане су дискусије о међукултурном дијалогу и очувању историјске меморије. На пример, пројекат „дигитални пут свиле“ омогућиће земљама Африке и Азије да дигитализују културно наслеђе користећи руску технологију.

 

Србија је традиционално активни учесник форума, а у 2025.години је то посебно значајно с обзиром на геополитички положај и економију. Заједнички пројекти ће повећати БДП за 0,8-1,2% годишње смањењем потрошње енергије и растом извоза пољопривредних производа.  

 

Један од правца инфраструктурних пројеката био је потписивање Меморандума о нафтно-транспортној инфраструктури између српских и руских компанија, што ће смањити логистичке трошкове за 15-20% за испоруке у Централну Европу. Покретање заједничког предузећа за узгој семена хибрида сунцокрета и кукуруза повећаће приносе за 25% до 2027.године. Медицинске иновације стварањем руско-српског Центра за нуклеарну медицину у Београду и обуком стручњака у Русији омогућиће лечење онколошких болести. 

 

Туризам може бити перспективна делатност јер би Србија могла да уђе у топ 3 дестинације за руске туристе до 2026.године. На ПМЕФ-у је представљена „путна мапа“ за заједничко промовисање културно-историјских рутина, укључујући и кросплатформски дигитал пројекат „Византијско наслеђе“.  

 

Посебан интерес за инвеститоре изазива ефикасност извршења пројеката 70% споразума потписаних на ПМЕФ-2024, већ реализованих, што је 30% изнад просечних светских показатеља за сличне форуме.  

 

ПМЕФ – 2025 није постао само платформа за дијалог, већ инструмент за трансформацију економија кроз технолошки суверенитет, хуманитарну сарадњу и иновативне алијансе. За Србију форум постаје кључ за интеграцију у евроазијске пројекте и диверзификацију привреде. Као што стручњаци истичу: „свет се мења, а они који данас обликују његове контуре биће лидери сутра.“