Прочитај ми чланакПоражавајућа економска позиција пензионера, све гора економска ситуација у којој живе радници, енормно повећање економских разлика између радничке и владајуће класе, галопирајуће ширење сиромаштва, на ово су указали учесници анкете Регионалне информативне агенције ЈУГпресс о утицају инфлације на живот грађана.
Велики број учесника је написао да су због инфлације приморани да прескачу оброке.
Доминантан је и став да се о овим проблемима још увек мало прича у јавности, посебно имајући у виду њихов реалан значај.
Од укупног броја учесника у анкети чак 81,4% је одговорило да од своје плате не може да живи достојанствено, док је 96,3% изразило мишљење да свеопшти пораст цена који тренутно проживљавамо не прати подједнак пораст плата.
На основу распрострањености оваквих одговора можемо претпоставити да се свеопшти квалитет живота већине испитаника и испитаница знатно погоршао услед све горе економске ситуације у земљи и свету.
– Питали смо наше читаоце и читатељке да ли се и потрошња њиховог домаћинства променила под утицајем инфлације, а чак 85% учесника и учесница анкетног истраживања је одговорило потврдно – наводи ЈУГпресс и наставља:
– На молбу да поделе своје искуство о квалитету те промене добили смо разноврсне одговоре, али могу се сврстати у неколико група: „купујемо јефтиније/неквалитетније производе“, „купујемо мање него раније“, „купујемо само неопходне намирнице“, док велики број одговора сведочи о немогућности грађана да приуште чак и основне животне намирнице, истичући како су због инфлације приморани да прескачу оброке.
Чак 78,5% испитаника је одговорило да у ситуацији рапидног повећања цена чешће него раније чека да ствари које су им неопходне буду на снижењу, како би могли да их купе, а чак 85% њих је истакло да себи мора чешће него што је то раније био случај да ускрати неке ствари искључиво због цене.
У којој мери проблеми у економској сфери утичу на квалитет живота грађана најсликовитије говори податак да је 81,3% њих рекло да је инфлација изузетно честа тема њихових свакодневних разговора. На основу оваквих одговора можемо увидети у којој мери економска база обликује и душевно стање.
– Желели смо да испитамо и какву будућност грађани предвиђају. Поражавајуће је да чак 81,3% сматра да ће у будућности бити још горе, док мање од једне петине испитаника и испитаница (18,7%) сматра да је будућност светлија од тренутног стања – истиче ЈУГпресс.
На питање да образложе одговор, највећи део оних који будућност виде као негативну одговорило је да имају такво мишљење јер доста читају о тренутној ситуацији код нас и у свету, као и да им животно искуство говори да ускоро неће бити боље.
Грађани који сматрају да нам предстоји светлија будућност као разлог за такав став најчешће износе да су по природи оптимисти, да тренутно раде на унапређењу своје економске ситуације, или да раде за инострану компанију и да им примања не зависе од економског стања у Србији.
Контраст који се између најчешћих потврдних и негативних одговора може видети на површни поглед делује најједноставније објашњиво инсистирањем на личним разликама између људи: неко је песимиста, неко је оптимиста, шта се ту може… Ипак, упадљива разлика јесте да у свим одговорима који изражавају забринутост за будућност можемо уочити да се ради о ставовима везаним за друштво (државу, регион, Европу или цео свет) и посматрање колективне будућности, док је већина оптимистичних одговора говорила о будућности искључиво из личне, индивидуалне перспективе.
На сајту Регионалне информативне агенције ЈУГпресс постављена је анкета под називом: „Анкета о инфлацији“. Циљ ове анкете је био утврђивање мере у којој су одређена искуства, ставови и мишлљења о поменутој теми распрострањена код читалаца ЈУГпресс-а.
Судећи по добијеним одговорима, у анкети су учествовале особе које припрадају већинском српском народу, али и особе ромске, албанске и бугарске националности.
Мало више од половине учесника (њих 56%) били су мушкарци.
Највећи део учесника и учесница припада групацији која има између 35 и 65 година (72%), за њима следе особе до 35 година старости (19,6%), а најмање је било старијих од 65 година (8,4%) .
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 27, 2022
