Прочитај ми чланакКосовска агенција за приватизацију најавила је за 9. август окончање конкурса за издавање у закуп пет бензинских пумпи на северу Косова и Метохије које је затворила 16. јула. Реч је пумпама у северном делу Косовске Митровице, Зубином Потоку, Звечану и Лепосавићу, које су дошле на ред за „косовску приватизацију“ после легално откупљених станова у српском власништву, експозитуре српских банака и другог пословног простора, Градске библиотеке у северном делу Митровице… који су у државном власништву Србије. Или су то били до бриселских договора Београда и Приштине, јер о масовном одузимању српске имовине на северу КиМ није могуће добити било какав коментар или објашњење у Канцеларији за КиМ, чији је шеф Петар Петковић уз председника Србије Александра Вучића једини „београдски преговарач“, мада преко саопштења свакодневно води вербални рат са званичницима у Приштини разним поводима.
Због чега званични Београд ћути на отимање српске државне и приватне имовине, иако је реч о кршењу Устава Србије и Резолуције 1244 СБ УН?
Да ли је заиста реч о незваничним тврдњама да су београдски преговарачи у разним бриселским победама са „5:0“ још 2017. државну имовиму Србије на КиМ пренели на Косовску агенцију за приватизацију?
„Случај“ пет бензинских пумпи на северу КиМ је утолико чуднији што је заправо реч о имовини руских компанија Гаспром и Лукоил, а да се до сада није огласила ни Амабасада Руске Федерације у Србији.
Према Данасовим сазнањима, бензинске пумпе у северном делу Косовске Митровице, Зубином Потоку и Звечану приватизацијом Југопетрола продате су Гаспрмњету.
Србија је Русима продала и пумпе јужно од реке Ибра, али је њих већ био преузео, како се спекулише, „бизнис клан“ Хашима Тачија, бившег команданта ОВК и председника Косова, који је присвојио и велико складиште горива на површини од три хектара, за које се у Приштини прича да је величине плаца који су САД добиле за амбасаду на београдском Дедињу.
Продајом Беопетрола, који је „наследио“ ИНУ, Лукоил такође је купио пумпе не само у Зубином Потоку и Лепосавићу, које су сада затворене, него на целом КиМ.
Пумпе јужно од Ибра и пре продаје Беопетрола ушле су у састав команије Косова петрол, која је наводно са ИНОМ „пребила“ дуговања за 23 спорне Инине пумпе на КиМ за „потраживања“ на простору Хрватске.
Власник Косово петрола је Бедри Селмани, бивши саветник Хашима Тачија за економска питања и некадашњи припадник ОВК, бизнисмен за двојним косовско-хрватским држављанством и бивши посланик ДПК у косовском парламенту.
На Данасова питања да ли је и како НИС – Гаспром реаговао на затварање пумпи и њихово најављено издавање у закуп преко Косовске агенције за приватизацију, као и да ли су у решавање ове ситуације укључене Амбасада Руске Федерације у Србији или Руска Канцеларија у Приштини, наш лист је из НИС-а добио кратак одговор: „Компанија НИС не управља оперативно бензинским станицама на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија“ и да су „три бензинске станице НИС-а, у Косовској Митровици, Звечану и Зубином Потоку, издате у закуп фирми Секос д.о.о. 2016. године“.
Њу је поменуо и Марко Ђурић, актуелни шеф српске дипломатије као директор Канцеларије за КиМ, кад је 15. децембра 2016. свечано отворио „НИС-ову пумпу у северном делу Косовске Митровице“.
Тада је изјавио да „пумпа има све потребне лиценце за рад, у оба система, да плаћа порезе, као да на Косову ради са лиценцираним партнером „СЕКОС“.
Ова фирма, основана 2002. и регистрована у Жеровници у Звечану, бави се „трговином на велико чврстим, течним, гасовитим горивима и сличним производима“.
Њен власник је Ратко Павловић (1978), који наводно више не користи контакт телефоне наведене у привредним регистрима.
На терену се спекулише да су руске фирме препустиле Србима пумпе на северу КиМ, али да је „СЕКОС“ био само „параван“ за наводне Ђурићеве аранжмане са контравезним бизнсменима Миланом Радоичичем и Звонком Веселиновићем.
– Од 2017. зна се да је имовина Србије на Косову предата Косовској агенцији за приватизацију, а на Приштини је одлука кад ће то почети да спроводи. Овај тренутак је изабран могуће и као Куртијев изборни маркетинг. Влада Србије то крије, а о пумпама ћути и због стања у енергетском сектору у коме не може да сервисира дугове. Кад су у питању деривати и гас Влада Србије има дугове о којима податке није спремила ни за Светску банку, иако је Ана Брнабић као премијер реаговала на моју изјаву да ће стање у енергетском сектору Србије после одласка Русје бити као Хирошима након атомске бомбе – каже за Данас политички аналитичар Душан Јањић.
Према његовим речима, Војислав Коштуница и Борис Тадић су 2008. за подршку око косовског питања „Русима дали у власништво и на управу НИС и Србија гас по моделу рударске ренте, а не концесије, што је сада и случај са Рио Тинтом“.
– Немачка је под Меркеловом толерисала улазак Руса у енергетски систем Србије јер и сама живи од руских енергетских извора. Али овде од Русије не зависи само енергетски, него и банкарски и безбедносни систем. Сад су сви неми због затварања и одузимања пет пумпи на Косову, јер би покретањем те приче многи били угрожени. Рачуна се да ће јавност лакше прогутати неколико пумпи на Косову, да се не би отварало питање шта ће бити са пумпама у остатку Србије, што је један од разлога за неувођење санкција Русији. Али нико на свету неће се одрећи потраживања и права на наплату дугова, па ни Руси. Приче о вечном пријатељству само су одлагање те наплате од Србије и РС. Београд, између осталог због тога ћути, а Александар Вучић је у паници – напомиње Душан Јањић.
Нестрпљиви финансијери Самоопредељења
Према наводима приштинских медија на албанским језику, затворене руске пумпе на северу КиМ жели да преузме косовска компанија за деривате Ексфис (Еxфис), чији је власник Иса Мухарем. Ексфис је крајем јула покушао да незаконито стави свој лого на пумпу у северном делу Косовске Митровице чим је скинута фирма „НИС петрол“, коју је 2016. отворио Марко Ђурић. Косовска агенција за приватизацију спечила је акцију „Ексфиса“, који се налази на листи финансијера владаћујег Самоопредељења у 2020. години.
Закуп на две године
Званично, Тржишна инспекција Косова „привремено је затворила је пет пумпи на северу КиМ зато што немају дозволе надлежног Министарства индустрије, предузетништва и трговине Косова“. Иако је реч о привременом затварању, Косовска агенција за приватизацију расписала је конкурс за закуп ових пет руских пумпи „за период на две године са могућношћу продужења, а предвиђен је и прекид закупа у случају приватизације“. Џеваљаљ Свећија, косовски министар унутрашњих послова, изјавио је да „прекршиоцима закона попут ‘Нис петрола’, везе руског Гаспрома, није место на Косову“.
