Pročitaj mi članak

Vučićeva najava plata od 900€ do 2025. – nerealno obećanje

0

Ekonomista Mihajlo Gajić ocenio je da najava predsednika Aleksandra Vučića da će prosečna plata do 2025. biti 900 evra predstavlja nerealno, predizborno obećanje i da će taj iznos biti teško doštižan u narednih nekoliko godina.

Председник Александар Вучић најавио је у петак да би до 2025. године просечна плата могла да буде 900 евра, те да Србија на тај начин по животном стандарду приближава најразвијенијим европским земљама.

„Навикли смо да кукамо и гледамо себе да смо најгори као народ и држава“, али се последњих година та парадигма мења, казао је он.

Економиста Михајло Гајић рекао је за Нова.рс да овакве изјаве треба пре свега тумачити као део припрема за нове изборе.

„Овакве или сличне најаве да ће плате бити веће могли смо да чујемо и претходних година. Председник је неколико пута најављивао да ће просечна плата да достигне цифру од 500 евра, па смо чекали неколико година да се то деси. Рекао бих да је нова најава само део уходане игре предизборних обећања, будући да ће наредни избори бити највероватније председнички, парламентарни и за град Београд већ у марту или априлу. Та обећања наравно не коштају ништа“, прича Гајић за Нова.рс

Упитан да ли би просечна плата од 500 евра могла бити увећана на 900 у наредне четири године, економиста недвосмислено каже да је то готово немогуће.

„Плате прате ниво продуктивности привреде. Како привреда буде расла, то ће повлачити раст зарада. Сећате се како је било у периоду од 2009. до 2017. године, како је тада текао раст плата. Од када је раст кренуо 2017, тада је кренуо и сам раст плата. Такође, држава може активно да утиче на раст плата кроз повећање реалних износа у државном сектору – здравство, полиција, просвета. Међутим, то економски није оствариво. Немамо неке примере да је земља за такво кратко време успела да повећава плате“, објашњава Гајић.

Он је додао је да треба правити разлику да ли је раст плата резултат позитивне економске политике, односно тзв. „природним путем“, или је део политичке рачунице.

„У овом првом случају то неће имати никакве последице, али ако имамо инсистирање на повећању плата, а немамо неког економског основа, то ће се радити кроз раст јавног дуга и погоршање трговинског биланса. Више ћемо увозити тада, на пример“, наставља Гајић.

Економиста истиче да чак и уз најоптимистичније процене, да ће раст у наредној години бити шест одсто, не можемо очекивати брз раст.

„Ако чак погледамо најоптимистичније процене раста од 6 одсто и ако тако буде у наредних неколико година, то значи да ће плате моћи да порасту за евентуално 20 одсто, а не за читавих 50 одсто. На основу тога можете да видите колики је раскорак између реалног стања и обећања“, подвукао је Гајић.

Он додаје да је претходних година Србија остварила известан раст, али и да се много људи иселило из земље.

„То се осећа на тржишту рада у Србији. Имате мање грађевинаца, програмера… То све повећава износ просечне плате, али ни то неће моћи довољно да повуче да просечна плата буде у тако кратком року 900 евра“, закључио је Гајић.