Прочитај ми чланакСудећи по начину на који је Влада ребалансом буџета расподелила 50 милијарди динара (420 милиона евра), изгледа да истраживања јавног мњења, према којима би на парламентарним изборима убедљиво победила Српска напредна странка, нису баш сасвим тачна. Отуда су напредњаци одлучили да вишком у државној каси најпре почасте своје традиционалне гласаче и оне за које верују да неће насести на трикове о бојкоту избора. Ако изузмемо седам милијарди намењених за превремену отплату кредита, што је логичан потез дужника који вишак средстава користи да што пре измири дуг, све остале ставке на које ће бити утрошен буџетски суфицит у мањој или већој мери могу се означити као спорне. Па чак и новац за инвестиције у путну инфраструктуру, односно изградњу ауто-пута Појате-Прељина на тзв. Моравском коридору, за шта су у 2019. већ издвојене две милијарде, а како радови још нису почели, излишно је очекивати да ће до краја године бити потрошена седам пута већа средства.
Уместо да бар део вишка у државној каси усмери за обештећење око 700.000 пензионера којима су четири године умањиване пензије, Влада је одлучила да помогне бројчано знатно мањем делу популације коју чини око 17.000 корисника стамбених кредита у швајцарским францима. Како је помоћ „швајцарцима“ обећао лично председник Вучић, чије препоруке Влада примењује као Свето писмо, за примену Закона о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима ребалансом буџета свим грађанима Србије наметнут је неоправдано висок трошак у износу од 75,6 милиона евра. Напредњаци ће овим потезом вероватно добити неколико хиљада нових гласача, а због пореских олакшица банкама које су одобравале кредите у „швајцарцима“ порески обвезници ће и наредних година остати ускраћени за најмање још две милијарде динара ненаплаћеног пореза на добит.
За пензионере славски колач
Нешто мање од 17 милиона евра биће потрошено за новчану помоћ пензионерима од 5.000 динара, једнако онима чија је пензија десет, тако и онима који примају осамдесет и више хиљада динара. Узалуд је Фискални савет упозорио да се овом мером наставља „лоша пракса популистичког вођења социјалне политике преко исплате пензија“, те да њоме није обухваћено око 100.000 старих људи који немају никаква примања. За време „злогласног“ градоначелника Ђиласа Град Београд је четири пута годишње исплаћивао помоћ од 4.000 динара, али само пензионерима са најнижим пензијама. Чим је ступила на сцену, нова градска власт је ту меру укинула, а актуелна Влада већ други пут једнократну помоћ уплаћује свима, па и пензионерима чије су пензије двоструко веће од просечне плате, што је не само економски нерационално већ и крајње неморално. Тим пре што је и сам председник истакао да ће 5.000 динара највише значити пензионерима са најмањим примањима који ће, како је рекао, „са тим новцем лакше моћи да се спреме за славе Аранђеловдан и Светог Николу, као и за Божић“.
За разлику од пензионера који ће добити помоћ за припрему славског колача, запосленима у јавном сектору од исплате новембарске плате следује повећање у просеку од 9,5 одсто. По оцени Фискалног савета, реч је о економски најштетнијој мери, која нема утемељење у привредном расту и чији ће ефекат у 2019. бити минималан (само исплата у децембру), али ће зато у 2020. коштати државу 12 пута више и представљаће огроман и трајан фискални терет. Будући да ће реалан раст БДП-а у 2019. износити нешто преко три, а раст инфлације око два одсто, Савет сматра да је свако повећање плата изнад овог нивоа (пет до 5,5 одсто) фискално и економски неодрживо и неодговорно. Али ближе се избори и ваља намирити сигурне гласове напредњачке „елите“, која се последњих неколико година ухлебила у државном сектору.
Осим што превазилази економске могућности државе, повећањем плата у различитим процентима, без анализе и објашњења зашто се, на пример, у МУП-у плате више повећавају него у Министарству финансија, погоршава се структура зарада у јавном сектору, па је питање да ли систем платних разреда, чије се увођење већ годинама одлаже, уопште има шансу да заживи. Фискални савет констатује да је Влада и током 2019. повукла низ потеза који представљају удаљавање од могућег бољег система зарада запослених у државном сектору, те да је, супротно закону који предвиђа да се платни разреди прошире и на сектор безбедности, више пута усвајала посебне коефицијенте за полицијске службенике, који су потпуно изван заједничких и законски усвојених вредности. Отуда су, према процени Фискалног савета, просечна примања по запосленом у полицији (нето плата плус додаци) у 2019. достигла 79.000 динара, што је 25 одсто више од просека у образовању, а 30 одсто од просечне плате у здравству, док су просечна примања у Министарству око 70.000 динара, десет одсто више него у просвети и 15 одсто више од просека у здравству.
Лажи о растерећењу привреде
Због превеликог повећања зарада у јавном сектору, смањење пореза привреди у наредној години биће неупоредиво мање од обећања која је тим поводом дао министар финансија Синиша Мали. Влада је најавила да ће у 2020. смањити пореско оптерећење привреде умањењем стопе пензионог доприноса са 26 на 25,5 одсто и подизањем неопорезивог дела зарада са 15.300 на 16.300 динара. Међутим, анализа Фискалног савета показује да је ово растерећење привреде могло да буде два пута веће да новац неоправдано не одлази на прекомерно повећање зарада запослених у јавном сектору. Фискални простор од 20 милијарди динара омогућава да се у 2020. неопорезиви цензус повећа са 15.300 на 25.000 динара, чиме би се оптерећење минималне зараде смањило са 58 на 53 одсто, док би у случају просечне зараде смањење било са 62 на 60 одсто. Нажалост, ребалансом буџета приоритет је дат предизборном намиривању гласача, а привреди су по обичају остала лажна обећања.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 18, 2019
Такође, Влада је ребалансом буџета по ко зна који пут не само игнорисала упозорења о неодговарајућој структури јавних инвестиција већ је ту структуру и додатно погоршала. У 2018. на набавку опреме за војску и полицију отишла је петина, а ове године скоро четвртина капиталних расхода државе (1,1 одсто БДП-а), што је неколико пута више од улагања за сличне намене упоредивих земаља централне и источне Европе (0,3 одсто БДП-а). Иако су буџетом за ову годину већ предвиђена рекордно висока инвестициона улагања у сектор безбедности од 46 милијарди динара (386,5 милиона евра), ребалансом је за ту намену предвиђено додатно повећање од десет милијарди динара (84 милиона евра). Ради се о улагањима која, иако формално улазе у укупне јавне инвестиције, имају занемарљиво низак утицај на привредни раст. Фискални савет констатује да је било очекивано да ови расходи, након осетнијег раста у претходне две године, почну да опадају и тиме отворе буџетски простор за капитална улагања у области заштите животне средине, здравства и образовања, у којима Србија значајно заостаје. Међутим, ребаланс буџета није донео очекивани преокрет.
Шта ће нама скенери
Према подацима ОЕЦД-а, на милион становника Србија има десет скенера и три магнетне резонанце, што је два односно три пута мање од просека у земљама ЦИЕ (20 скенера и десет магнетних резонанци). У просветном систему још увек нису ретки примери школа које нису повезане на канализациону мрежу, а о повезаности на даљински систем грејања и застарелој опреми да и не говоримо. Такође, обухват деце предшколским образовањем је низак, што је добрим делом последица недовољних капацитета предшколских установа.
Упркос порасту издвајања у последњих неколико година, саобраћајна инфраструктура још увек значајно заостаје за упоредивим земљама. Просечна старост српских пруга је преко 40 година, а на скоро две трећине пруга брзина возова је мања од 60 километара на час.
Цео текст прочитајте у штампаном издању Београдског гласа!
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 19, 2019
