Прочитај ми чланакДа ли се српска економија и буџет налазе у тако лошој ситуацији да би затварање угоститељских објеката на две или три недеље могло да угрози исплату плата и пензија?
Према ономе што се могло чути приликом усвајања другог ребаланса буџета пре две недеље, а затим и приликом представљања буџета за 2021. годину није се могао стећи такав утисак будући да се говорило о томе како је наша економија у кризи прошла најбоље од свих европских привреда, како ће следеће године бити издвојен рекордан износ за јавне инвестиције и да има пара и за повећања пензија и плата у јавном сектору, а камоли за исплату садашњих износа тих давања.
Међутим, након јучерашњег драматичног излагања председника државе Александра Вучића и молбе да Кризни штаб разуме да „морамо да платимо болнице, пензије и плате“, ситуација са јавним финансијама делује алармантно.
„Моја молба је да разумеју да хоћемо да повећамо пензије и плате, без обзира што нисмо радили више него прошле године. Мислимо да смо паметном и озбиљном политиком успели да обезбедимо више новца. Молим их да и то имају у виду. Ако затворимо све у Србији не знам од чега ћемо моћи било шта да платимо“.
Међутим, одмах након тога он је поручио угоститељима и хотелијерима да „ако будемо морали да затворимо део туристичких и угоститељских потенцијала, посебно у Београду, пронаћи ћемо начина да им помогнемо. Да ли кроз плаћање још једног минималца или на неки други начин, иако нам то није лако“, додавши да се увек нешто уштеди.
„Нешто је остављено за црне дане. Људи треба да буду задовољни због тога“.
Након овако контрадикторних изјава остаје питање да ли држава има или нема новца, да ли ће или неће моћи да функционише ако се ограничи рад неких делова привреде, а занимљиво је и да председник нешто моли Кризни штаб, посебно што је, према речима епидемиолога Предрага Кона пре три недеље медицински део тог Кризног штаба молио да се уведу строже мере па то није урађено.
Економиста Саша Ђоговић указује на нерационалности из прошлости, „бацање новца из хеликоптера и линеарну помоћ за сва предузећа, и која су погођена пандемијом и која нису“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 1, 2020
„А сад молите медицинаре из Кризног штаба да не затварају привреду и кукате да нећете имати новца за реализацију буџета у наредној години. Бацао се новац пред изборе, популистички се повећавају плате у јавном сектору, а овамо очекујете да здравствени радници падају с ногу и покрпе све нерационалне одлуке. И сада се на њих покушава пребацити одговорност ако се економија закључа и ако се нема пара у буџету. Не, крива је Влада која је то одлучивала или која је допустила да неко други одлучује уместо ње“, оцењује Ђоговић.
Он додаје да се прави велика драматика око економије да се достигне то да будемо најбољи у Европи у економском паду па се дозвољава да се доносе благе и закаснеле мере за спречавање ширења заразе.
Милојко Арсић, професор са Економског факултета у Београду, истиче да се сад види каква је грешка што се исплатило 600 милиона евра грађанима (помоћ од 100 евра по пунолетном становнику) и што се неселективно помагала привреда.
„Да је по 100 евра исплаћено трећини најсиромашнијих, сада би могло опет да им се исплати по 100 евра, а било би новца и за помоћ погођеној привреди. Да су мере донете пре две, три недеље били би и мањи трошкови за здравство, а и више људи би било здраво и могло да иде на посао. Са овим се све земље суочавају, да бирају између економије и здравља грађана. Само треба имати на уму и да гашење економије носи ризике по здравље грађана. Између те две лоше опције бирамо комбинацију која је најмање лоша“, оцењује Арсић додајући да је изјава председника претерано драматична јер се као прво сасвим сигурно неће уводити оштре мере као у марту и априлу, а неће ни толико трајати.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 1, 2020
„Заустављање свега на месец дана би био превелики шок, али фокусирано селективно ограничавање рада сектора који највише доприносе ширењу заразе не би имао драматичне последице. Можда би БДП био мањи за 0,2-0,3 поена, били би мањи приходи у буџету, а већи расходи, али држава се већ задужила за четири милијарде евра и може још. Мада мислим да имају доста средстава на депозитима“, објашњава Арсић напомињући да 20 или 30, па чак и 50 милиона евра помоћи угоститељима и хотелијерима у виду минималца за запослене или на неки други начин не би требало да буде проблем за државни буџет.
Према подацима Завода за статистику, запослених у угоститељству и хотелијерству је у трећем кварталу било 87.322 и ако би се томе додали још и запослени у коцкарницама и кладионицама којих је око 11.000, исплата минималне зараде за њих у јануару би државу коштала око 25 милиона евра.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 1, 2020
