Pročitaj mi članakRoboti će zameniti mašinovođe, nije to mala stvar za jednu zemlju koja, istini za volju, nema više nijednu železničku komunikaciju sa regionom, kao ni sa ostatkom sveta, ali će zato za koji dan imati robotizovanu poslugu. Razume se, za sada samo u Beogradu. Kasnije u Ćićevcu i Svrljigu. Tamo će i "tetkice" u školama da budu roboti.
– Уз Французе и Кинезе који ће градити метро у Београду, имаћемо после катарског аутоматизован метро без машиновођа – рекао је гостујући у београдској хроници градски менаџер Мирослав Чучковић.
Фото: Јутјуб
Какав ће утицај имати аутоматизација – такозвани „успон робота“ – на зараде и запошљавање у наредним деценијама? Ових дана се то питање појављује сваки пут кад незапосленост скочи. Код нас скаче непрестано. Данас у сиромашним земљама често виђамо поделу посла. То је прихваћени начин да се ограничена количина доступног посла расподели на све. Економисти ово називају „прикривеном незапосленошћу“. Ако је бег из сиромаштва циљ, прикривена незапосленост није добра. Али ако су машине већ омогућиле бег из сиромаштва, онда је подела посла разуман начин за „расподелу задатака“ које још увек морају да обављају људи.
У Србији се подела послова, још пре увођења роботике, обавља по политичкој линији. Наравно, битно је ко стоји поред те линије. Само да нема неколико „гнусних“ медија, које премијерка Ана Брнабић назива „таблоидима“, као и интелектуалаца, проданих душа које раде за те медије, односно за интересе непријатељских земаља – пре свега у окружењу. И њих ће заменити роботи. Јер ко се не диви чудесном свету овог режима биће поткачен оним другим крајем батине.
Као што је вољени шеф напредњака Александар Вучић своједобно најавио производњу летећих аутомобила у Србији, који ће се пре свега паркирати на, по свему судећи, левитирајућим гаражама, тако сада имамо и метро без машиновође. АВ је као спектакл у Београду на води, најавио роботе који уместо радника“ Wолта“ и „Глова“ достављају елитним станарима шта им треба, разносе ствари, док их испред чекају паркирани аутомобили без возача.
Дакле, док народ Србије грца у минималцу, председник претвара ту нашу несрећу у његову корист која би могла Србију да коначно погура у дуго жељену будућност, коју он дозива већ дуже од деценије. Није то мала ствар за једну земљу која, истини за вољу, нема више ниједну железничку комуникацију са регионом као ни са остатком света, али ће зато за који дан имати роботизовану послугу. Разуме се, за сада само у Београду. Касније у Ћићевцу и Сврљигу. Тамо ће и „теткице“ у школама да буду роботи. Небески путеви ове Србије су широки.
Када се ова председникова политичка имагинација пренесе у реалност, добија се идеално друштво енормних класних разлика, у коме кумови возе, додуше још увек не летеће, али ипак ламборгини. Ако у овој држави машинама више нису потребни људи, онда ни људима више не треба да буде потребан плаћени посао.
Политика ове власти је добрим делом заснована на принуди радника да продају своју радну снагу како би преживели, па би нарушавање овог принципа било заиста револуционарно. Шта год то било, крај се примакао. Ако постоји нешто, морали бисмо да знамо шта је то.
Речник увреда за опозицију Невене Ђурић, узданице СНС: „Мајкане, дебили…“https://t.co/CCfeTIuG5s
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 19, 2023
