Прочитај ми чланакВећ годинама стручна јавност тражи од државних органа анализе ефеката привлачења страних директних инвестиција и остаје ускраћена за квалитетан и потпун одговор. Ових дана јавност сазнаје да је италијански произвођач обуће Геокс одлучио да напусти Србију, након истицања државних субвенција, и вероватно пресели производњу у неку суседну земљу где ће опет добити помоћ државе и још јефтинију радну снагу.
Отвара се питање да ли нас чека талас таквих потеза у наредним годинама и какви су онда ефекти субвенција. Да ли се исплати привлачити инвеститоре који су ту само док траје државна помоћ? Да ли тих неколико година запошљавања људи вреди десетине милиона евра субвенција и да ли можда спречава развој домаћих малих предузећа у тој индустрији?
Геокс је према уговору са Владом Србије потписаним 8. октобра 2012. године добио од државе 11,25 милиона евра (1,4 милијарде динара), односно субвенцију од 9.000 евра по запосленом за инвестицију од 15,8 милиона евра у покретање производње у Врању у року од три године уз обавезу запошљавања најмање 1.250 људи, преноси Данас.
У јануару 2016. године започела је производња у Геоксу, односно фирми Техник девелопмент како се зове Геоксова фирма регистрована у Србији. На крају 2016. године било је запослено 1.278 радника, на крају 2017. укупно 1.340, затим наредне године 1.269, па 2019. 1.283 и на крају прошле године 1.300 људи. У тих 1,4 милијарде динара налази се и бесплатно земљиште добијено од локалне самоуправе на ком је направљена фабрика које је вредновано на 62,2 милиона динара.
Од 2016. до краја 2020. године ова компанија је на основу финансијских извештаја из АПР-а на бруто плате запослених потрошила 3,8 милијарди динара, па је тако субвенција покрила скоро 40 одсто укупних трошкова радне снаге.
Ако узмемо у обзир изјаве званичника да се субвенције исплате кроз уплате пореза и доприноса, ствари у овом случају не стоје баш добро.
Наиме, компанија је за ових пет година за порезе и доприносе на терет послодавца платила држави 640 милиона динара, а још за порез на имовину и друге локалне порезе и накнаде око 54,5 милиона динара.
Пореза на добит није било пошто је, иако је остварена добит у четири године осим 2020, искориштен порески кредит. Онда испада да је Геокс од државе добио двоструко више субвенција него што је за пет година уплатио у буџет.
Да би оценили да ли се субвенција исплатила или није, према речима Милорада Филиповића, професора са Економског факултета у Београду, потребно је израчунати шта је дато, а шта је добијено.
„Ипак велики је проблем што 1.200 људи остаје без посла. Они су вероватно испунили инвестициону обавезу, радили пет година и иду даље, негде где су нашли бољу понуду, а колико чујем то би могла бити Албанија. Та индустрија не трпи високе трошкове, раде са малим маргинама и ако је сада овде просечна плата 500 евра, они одлазе тамо где је 400 евра. Дуго се покушавала приватизовати Коштана, нудио се и бесплатан простор и све безуспешно. Тако да је успех што су они дошли и организовали производњу. Питање је шта би ти људи радили ових пет, шест година. Улагање у машине није јефтино, а што је најважније Геокс има своје тржиште, што наши мали произвођачи немају“, оцењује Филиповић.
За Даницу Поповић, професорку на Економском факултету, то што је неко радио пет година значи да је ипак имало економског смисла.
„Проблем је што је пословно окружење такво да инвеститори одлазе ако нема субвенција или привилегија. У нормалним земљама са ефикасним правосуђем и образованом радном снагом долазе сами. Иначе, фирме долазе и одлазе, оснивају се и пропадају. То је нормално. Тако ће се и људи тамо снаћи, јер морају да преживе. Када је у Чачку угашена Слобода 1990-их, Чачак је постао град са највећим бројем малих предузећа. Сада је проблем што нико не може ништа да ради ако му не дозволи владајућа странка. Зар мислите да људи којима кажу да носе пелене на посао не би отишли било где другде да раде“, закључује Поповић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 29, 2021
