Pročitaj mi članak

Vlast ima genijalan način na koji puni rupe u budžetu: Da vas dere na pumpi

0

Iako je cena barela nafte širom sveta najniža u poslednjih nekoliko meseci, Srbija ne umanjuje cenu goriva za svoje građane. Zakonima tržišta, ali i logike možemo da zaključimo da ukoliko pada vrednost sirove nafte, padaće i cena goriva na pumpama. Svima je to jasno, osim srpskim vlastima koji drže visoku cenu da bi popunjavali “rupe” u budžetu, te tako nadomestili prethodno napravljen deficit.

Недељама барел нафте пада, да би од прошле недеље пао испод 90 долара. За само два месеца вредност барела мања је за 30 долара, што је довело до тога да је нафта никад јефтинија од почетка рата у Украјини, али и стабилизације ситуације са коронавирусом. То није био довољан параметар да би појефтинивала цена горива у Србији, где грађани месецима плаћају литар дизела више од 200 динара, иако је барел нафте на основу којег се посредно формира цена у паду.

Чињеница је да је гориво јефтиније него претходних недеља, али динамика пада цена умногоме је мање од пада цена барела нафте у свету.

Председник удружења власника приватних пумпи Милан Ракић каже за “Нову” да цена дизела не сме да прелази 180 динара, а да разлику између ове и цене коју је одредила држава узима власт како би попунила буџетски дефицит.

“Цена бензина и дизела требало би на основу технолошког процеса да буде готово једнака, али у Србији је дизел скупљи за 40 динара у односу на бензин. Такав резултат дугујемо Правилнику о обрачунавању великопродајних цена, односно одлуци Владе да одреди цену горива”, прича саговорник.

Он наглашава да би због раста долара у односу на евро, али и опадања цене барела нафте широм света, гориво требало значајно да појефтинии, али да је код нас држава искористила ограничење цене како би додатно напунила буџет, те “закрпила” рупе које су направљене.

“Неприхваљиво је да толика буде цена дизела који се иначе највише троши. Држава преко НИС-а хоће да попуни касу, али и помогне овој компанији да оствари екстрапрофит. То су једини разлози због кога наша земља има тако велику цену горива у односу на неке друге земље”, истиче наш саговорник.

Ракић подвлачи да цена горива не може да буде већа од 180 динара, будући да је цена барела нафте испод 90 долара, али и због тога што део нафте и сами поседујемо.

“Несхватљиве су оволико обрачунске цене. Поред тога, моје тумачење је да овако високе цене надомешћују ниже цене дизела за пољопривреднике који га плаћају 180 динара. Нажалост, ситуација је таква да само један човек у земљи зна колика ће цена бити наредног петка. Све су то узроци више цене горива у односу на друге земље”, закључује он.

Као и сваког петка, Влада Србије саопштила је која ће бити максимална цена за литар дизела и бензина у наредних седам дана. Нова цена за литар дизела биће 213 динара, док ће бензин коштати 172 динара.

Иако нешто мање него претходне недеље, гориво у Србији и даље је спада у категорију најскупљих у региону, али готово и широм Старог континента.

Посматрано на нивоу бивше Југославије, само Хрватска има скупљи дизел, будући та тамо литар кошта 219,6 динара. Земље региона, попут Србије имају административно ограничене цене, али осим Хрватске свугде су цене на пумпама испод 200 динара за литар дизела. Како је опадала вредност барела, синхронизовано су смањиване цене горива, док је Србија следели друга економска правила.

Када је реч о цени бензина, регионално посматрано Србија је на првом месту. У просеку, цена бензина у земљама бивше СФРЈ креће се нешто изнад 160 динара за литар, док је у Србији 172 динара.

Да је стање са ценама горива “чудна” потврђује податак да земље ЕУ плаћају гориво ниже од нас. Примера ради, економски снажнија Француска формирала је цену дизела од 196 динара, док је бензин 158 динара.

И даље је Немачка апсолутни рекордер по цени горива, будући да је дизел 239,5 динара, а бензин 223,5 динара, но у питању је земље са знатно већим животним и економским стандардном од Србије, стога је таква разлика и очекивана.