Прочитај ми чланакДржава би могла да израчуна просек профитних стопа великих ланаца у протеклих 10 година и тако лако да утврди где се ствара екстра профит, наводи за Н1 финансијски консултант Владимир Васић.
Председник Владе Србије Милош Вучевић је малопродајне цене у апотекама описао као „скидање коже с леђа“ грађана, али да држава није крива и у том случају, ако и случају великих трговинских ланаца.
„Смањите мало апетите. Не можете сами да једете торту“, поручио је Вучевић, најавио контролу, али није најавио оштрију борбу државе, односно уређивање тржишта како не би долазило до „скидања коже с леђа“.
Према подацима Министарства трговине из јула 2024. године, просечна потрошачка корпа износила је 103.722 динара, док је минимална потрошачка корпа коштала 53.655 динара. Просечна плата је тог месеца износила 97.835, а медијална зарада 76.000 динара.
Да ли је држава која, примера ради, већ годинама из недеље у недељу одређује цену горива, заиста више-мање немоћна пред великим трговинским ланцима који по правилу имају уједначене цене.
Финансијски консултант Владимир Васић каже за Н1 да је чудно што велики ланци имају исте цене.
„Када се тржиште поремети као што се догодило због инфлације, долази до разних ствари. Инфлација је лов у мутном. Неки заиста имају трошковни притисак, а неки гледају да додатно зараде. Слично је и у другим земљама на Балкану. Колико пута су у Хрватској трговински ланци позивани код министра из сличног разлога, а то су марже односно цене које плаћамо“, наводи саговорник портала Н1.
„Ако би се поштовао закон о року плаћања…“
Васић каже да држава има механизме, а један је да се примењује Закон о року плаћања.
„Држава може да уведе ред у брзину плаћања обавеза. Тренутно велики ланци плаћају робу са одлагањем од 60-120-150 дана због чега добвљачи, који су мала и средња предузећа, трпе огроман финансијски притисак. Чекају исплату по 150-160 дана, а дали су робу, уложили у њу, можда позајмили новац од банке или инвеститора. Ту ја видим проблем. Ако би се поштовао закон, не би морали да да повећавају цене или траже неке друге начине да уновче своју фактуру. То диже цену“, додаје Васић.
У члану 4 Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, наведено је „рок за измирење новчаних обавеза не може бити дужи од 60 дана, у случају када је дужник у том уговорном односу привредни субјект“.
Васић каже да је друга димензија, она где велики ланци превише повећавају цене. Наводи пример да лично зна човека који робу продаје по цени од 800-900 динара, а да је на рафу у продавнци та цена достизала 3.200 динара.
„Разумем са 900 на 1200, 1300 па и 1.500, али како одједном на 3.200“, пита.
Преконтролисати просек профитних стопа
Васић каже да би држава могла и да израчуна просек профитних стопа великих ланаца у протеклих 10 година и тако утврди где се ствара екстра профит.
„Да кажу нпр. толеришемо 10 одсто одступања, а све остало сматрамо да је екстра профит. Могли би да уђу у суштину и виде где су одступања и зашто. То треба да анализира неко ко се бави контролингом, аналитиком. Да се тачно виде извори и траже објашњења. Не морају за све производи, али макар за оне коју су највећи генератори. С друге стране, ту је и друга димензија – слободог тржишта, а не договорне економије. Понекад је боље да имате производ по било којој цени, него да га немате“, сматра Васић.
Туна у Италији три пута јефтинија
Он подсећа да нису сви производи исти. Да се без неких не може попут средстава за личну хигијену, а без неких се може.
„Без туњенвине могу да преживим. Код нас је паковање од три, четири конзерве 15 евра, а у Италији је иста та 4,95 евра. Али капитализам је чудо. Он увек тражи максимизацију профитне стопе“, додаје наш саговорник.
Министар трговине Томислав Миомировић најавио је чак и могућност затварања великих ланаца.
Васић каже да је присталица да се казна добије у оквиру закона.
„Треба гледати да ли су платили порез, ПДВ, да ли су прекршили неки од делова монополског закона. Боље је да плаћају пенале, затварање је крајња мера и нисам сигуран да може увек тако. Пре сам за то да добију казну. Онда ће сваки менаџер да размисли како ће пословати. То ради и Народна банка Србије (НБС). Можда се то не види у јавности, али радио сам тамо 20 година и знам да кажњава. Када добију председник и чланови управног одбора казне – није им свеједно“, додаје.
Да ли је важан само БДП или и куповна моћ
Васић каже да је наше тржиште мало, а да оваквим понашњем велики трговински ланци коче раст куповне моћи. Говорећи о сличностима са случајем мобилних оператера, када је константована слична ситуација, али се ништа није променило, Васић каже да је оно што би могло да нас спаси – улазак у Европску унију, а до тада „ко жив, ко ….“
„Синдром малих економија је да до изражаја долазе могућност постојања олигопола, дуопола, монопола који су фактички на нашу штету – штету грађана. Последица је да имамо раст бруто друштвеног производа (БДП) али да нема ефеката, односно преливања на раст куповне моћи. То је диспропроција која се дешава у банкарству, телекомуникацијама, великим трговинским ланцима. Али нека правила игре морају да постоје, јер је држава је изнад њих. Ако имате већу цену, већи је и ПДВ, што је у реду. Међутим, шта је боље, да се буџет пуни већим приносима или да имате задовољније грађане односно да им расте куповна моћ барем колико и БДП“, закључује Васић.
