Pročitaj mi članakNajkraće rečeno, ne bi trebalo uzimati kredit za kupovinu robe koja kraće traje od perioda otplate duga banci, sažeo je za Sputnjik urednik portala "Kamatica" Dušan Uzelac.
Које кредите је ризично подизати, а због којих не би требало да вас боли глава у општим условима несигурности и инфлације питање је на које би велики број грађана желео да зна одговор.
Узелац оцењује да и у садашњим околностима важи универзални одговор – добар је кредит чија отплата неће направити нови проблем.
На питање које кредите у овој ситуацији не би требало узимати, Узелац је био конкретан:
„Не би требало узимати кредит да бисте купили оно што ће трајати краће од отплате кредита. Конкретно, ако купујете кредитом телевизор који ћете користити пет година, а кредит ћете отплаћивати 10 година, јасно вам је да ћете пет година бити без телевизора. И то је у ствари мерило. Ако сте решили да уђете у стамбени кредит, то је инвестициони кредит зато што, ако га отплаћујете 20 година платићете нешто што ћете користити сигурно 100 година, или ви или ваши потомци“.
Неке кредите не треба подизати
Намена кредита диктира исправност његовог подизања, истиче Узелац. Ако сте решили да одете на летовање са кредитом нема ту ништа погрешно, али ако због отплате тог кредита не идете наредних пет година на летовање онда то треба да буде свесна одлука, сматра уредник портала „Каматица“.
Ту се, саветује он, не треба водити процентима ни каматом, већ конкретним износима новца за које само појединац зна да ли има способности да га заради.
„Различити људи различито функционишу. Некога је страх кредита и не жели никакав кредит, ни најмањи. Неко, с друге стране, крене у кредит и схвати да је загризао више него што може, дођу у проблем, али и реши проблем на овај или онај начин“, напомиње Узелац.
Само индивидуална одлука
Узелац за Спутњик каже да за одлуку о кредитном задуживању не утичу никакаве евентуалне гаранције ко год да са њима у јавност излази, већ је то увек индивидуална одлука. Она, пре свега, зависи од зараде коју појединац тренутно има, али и од капацитета и могућности да зарађује и у будућности.
„Најбоље је узети онај кредит који ћете без проблема отплатити. То би била универзална водиља и то значи да рата коју ћете у будућности плаћати не прави никакав проблем. А то значи да због ње не оскудевате ни у чему, да због ње не дођете у ситуацију да не идете ни на одмор, или да себи не приуштите нешто што сте раније радили. Износ који узимате треба да буде руковођен тим, јер само тако је направљена рачуница којом се долази до кредита који решава проблем“, објашњава наш саговорник.
Расту камате
Од када је америчка централна банка (Фед), средином марта ове године, у обрачуну са високом инфлацијом, подигла референтну каматну стопу први пут од краја 2018. године, а крајем јула то урадила и Европска централна банка после чак 11 година, питање исплативости узимања кредита постало је неизбежно.
Народна банка Србије је са заоштравањем монетарне политике кренула још октобра прошле године. Пре петнаестак дана је осми пут од тада интервенисала подизањем референтне каматне стопе, повећавши је на 4,5 одсто. То се ипак није одразило на заинтересованост грађана за узимањем кредита.
„Број захтева за кредитима је сличан, само су волумени пласмана нешто мањи, што је и очекивано управо због рестриктивне монетарне политике“, каже за Спутњик генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 3, 2022
