Прочитај ми чланак– Укидањем готовине настала полицијска држава потпуног надзора, пуне контроле приватности, што је у теорији описано као тоталитарно друштво. И управо је та жеља државе оно што плаши и што је највећа опасност која је пред нама у наредних пет-шест година.
Психотерапеут Зоран Миливојевић побунио се против укидања плаћања готовином јер би са безготивинским друштвом било нарушено основно људско право – право приватности!
Он је то објаснио тиме да готов новац омогућава анонимност транскације, а самим тим и слободу грађанина да свој новац троши онако како жели.
Наступањем искључиво електронског плаћања настало би друштво потпуног надзора и контроле над свим трансакцијама. Држава би имала потпуни увид у буквално све трансакције појединца, тако да би она практично о њему знала све, сматра Миливојевић који се три године бави истраживањем идеје укидања готовине.
“Он би знао да је надзиран, и томе би прилагодио своје понашање. Тако би укидањем готовине настала полицијска држава потпуног надзора, пуне контроле приватности, што је у теорији описано као тоталитарно друштво. И управо је та жеља државе оно што плаши и што је највећа опасност која је пред нама у наредних пет-шест година. Дакле, то је нешто што је пред вратима, или тачније – што је већ ушло у предсобље, а мало је људи који разумеју о чему је реч и колико су наше слободе и приватност тиме угрожени”, преноси Недељник.
Највећу корист од укидања готовине имала би држава јер би тако имала потпуну контролу. Како каже Миливојевић, држава би имала потпуни увид у све токове новца, а самим тим контролу и надзор над свим осталим.
– На пример, погледају шта сте и где сте све плаћали у задњих месец дана и могу да знају све о вама од ваших политичких ставова, лекова које користите, па до најситнијих тајни. А са тим подацима је могуће свашта урадити, потпуно манипулисати људима. Али највећи проблем, по мом мишљењу, јесте да ће човек у безготовинском друштву знати да је надзиран, тако да ће постати веома послушан како не би привукао пажњу државе на себе. У таквом друштву потпуне контроле људи попут Асанжа или Сноудена не би били могући. Довољно је да вам држава конфискује или суспендује рачуне, било превентивно, било као казну, и ви постајете “ходајући мртвац” без средстава за живот”, стоји у Недељнику.
Миливојевић је навео пример Америке у којој су банке дужне да пријаве “сумњиву трансакцију” када неко подиже или улаже готовину у износу од 10.000 долара. Али у пракси банке пријављују износе и од 5.000 долара. Тамо већ сада полиција има технологију којом конфискује рачуне неке особе пре него што је она осуђена, само зато што је осумњичена.
– Поред потпуног надзора, држава може да вам ограничи шта можете да плаћате својим новцем, а шта не можете. То је следећи корак у контроли трошења новца – не само да држава зна све о томе на шта трошите новац, већ вам она и одређује на шта смете, а на шта не смете да га трошите, шта је оно што не смете да платите – закључује овај психотерапеут.
