Прочитај ми чланакЗатворено и монополизовано тржиште главни кривац за ниску цену пшенице, тврде пољопривредници.
Неки од банатских произвођача прст упиру у трговачки лоби, који је, како тврде, оборио ионако ниску цену жита тако да су ратари сада присиљени да продају жито испод цене, како би дошли до свежег новца
Никад нижа цена пшенице! С том констатацијом су се, на крају жетве, сложили и произвођачи и откупљивачи.
Бројни су разлози, који су довели до тога да цена хлебног жита, већ уочи жетвених радова, падне испод 15 динара за килограм. И то не би било тако страшно да се тренд ниских откупних цена није наставио и у јулу. Неки од банатских произвођача прст упиру у трговачки лоби, који је, како тврде, оборио ионако ниску цену жита баш уочи жетвених радова, тако да су ратари сада присиљени да продају жито испод цене, како би дошли до свежег новца.
– Цена од 14 и 15 динара за килограм пшенице је катастрофална, нарочито за нас који обрађујемо ритску земљу. Када имате земљиште слабијег квалитета, нереално је очекивати велике приносе. Ове године просечан принос код нас у Мужљи, и конкретно на мојој парцели, од око 110 хектара, кретао се око пет тона по хектару. Додатни проблем је што су изостале субвенције, па су улагања у производњу била скупља, а због кредита морамо сада да продајемо жито испод цене. Осим тога, треба ремонтовати механизацију, подмирити остале трошкове, уплатити осигурање за породицу… Aко се овако настави мали пољопривредници ће бити присиљени да угасе производњу, а и ми средњи већ се суочавамо са озбиљним проблемима – објашњава Ервин Палатинуш, произвођач из Мужље.
Обесхрабрујућа рачуница
Како би што боље илустровао ситуацију у аграру, Ервин Палатинуш, пољопривредни произвођач из Мужље, који се осим ратарске, бави и сточарском производњом (има фарму крава), упоредио је трошкове и цене из 2008. и 2016. године. „Литар млека се 2008. откупљивао за 36 динара, нафта је коштала 63 динара, а евро је вредео 73 динара. У овој години млеко се откупљује за 30 динара, нафта кошта 134 динара, а евро вреди 123 динара“, тврди Палатинуш.
Према његовим речима, произвођачи који обрађују до 10 хектара земљишта, буквално преживљавају и натерани да се повлаче из пољопривреде, док се већи произвођачи, бар за сада, суочавају са повећаним трошковима. Палатинуш се, рекло би се с правом, пита: докле тако и како ће сви они то поднети?
– Година је, као уосталом и цена пшенице, никаква. Род уопште није био тако добар као што неки причају, мањи је за 20 одсто од прошлогодишњег. Било је непогода, а и субвенције су изостале. Aко говоримо о цени пшенице све испод 18 динара је чист губитак. Моја порука произвођачима је да не продају жито. Ја сам ове године произвео 4.000 тона пшенице, а приноси се крећу око пет тона по хектару, што је подбачај у односу на прошлогодишњих седам тона по хектару. Мислим да је тржиште лоше, затворено и монополизовано – оцењује ситуацију на терену Драган Цветков, произвођач из Зрењанина.
Произвођачи тврде да је теза, да велика понуда спушта цене, само делимично тачна. Они се питају зашто се на светским берзама жито одлично продаје, а цене расту, док код нас падају, и тврде да је затворено тржиште Србије омогућило трговцима да диктирају услове.
– Производна година била је добра али је род нешто слабијег квалитета него прошлогодишњи. На то су утицале падавине, односно превише кише у завршници што је спрало хектолитар. Да се то није десило био би одличан квалитет пшенице. У односу на протеклу годину, посејане су веће површине. Тренутно је на светским берзама забележен раст цене пшенице, док код нас млинари немају новца за откуп на дуже стазе и то је оно што доста утиче на цену, као и то да су велике фирме које откупљују жито изашле са својим условима. Тако се десило да је жито било скупље прошлог месеца него сада – објашњава откупљивач Крсто Медан.
Цена пшенице крајем протекле недеље ( 21.јул) на берзи у Паризу кретала се од 160,50 до 170 евра по тони. Према подацима Продуктне берзе у Новом Саду, пшеницом се трговало по цени од 15,92 динара за килограм.
