Прочитај ми чланакБеоград -- Онај ко је намерио да у мењачници купи америчке доларе, а са собом није понео личну карту или пасош, вратиће се необављеног посла.
При том он може да купи неку другу валуту, на пример евре, а да му иза шалтерског стакла мењач не тражи личне исправе. У чему је то разлика између долара и других валута и зашто само они подлежу ригорознијој контроли?
У мењачницама, као и у Народној банци наводе да су такви прописи, а разлог је заштита клијената од куповине фалсификованих новчаница.
„Када ми мењачи откупљујемо доларе можемо и не морамо да тражимо личне исправе продавца. Међутим, када продајемо по закону морамо да их тражимо, а ако то не урадимо казне су ригорозне. На потврди коју издајемо за продате новчанице од 50 и 100 долара пише и серијски број апоена и лични подаци купца тако да је то у његовом интересу да има документ да је купио исправну новчаницу“, кажу за Политику у једној мењачници.
У НБС појашњавају да је одлуком о условима и начину обављања мењачких послова прописано да је мењач дужан да код сваке продаје 50 и 100 америчких долара физичком лицу, у потврду о продаји упише: име и презиме резидента – физичког лица и његов јединствени матични број грађана (ЈМБГ) из важеће личне карте или пасоша, односно име и презиме нерезидента – физичког лица и број његове важеће путне исправе, као и серијске бројеве новчаница.
Мењач о томе треба да истакне и обавештење, на српском и енглеском језику, тако да оно буде видљиво за странке. То значи да када неко купује новчанице америчких долара у наведеним апоенима, мењач је у обавези да од те особе, уколико је резидент, затражи на увид његову личну карту, односно уколико је нерезидент, захтева на увид његов пасош. НБС је наведеном одлуком прописала обавезу да мењач уноси податке у потврду о продаји искључиво ради заштите физичког лица од фалсификата, ваноптицајних новчаница и слично, а имајући у виду да се фалсификати наведених апоена америчких долара чешће појављују него други апоени долара, односно других валута – евро, швајцарски франак…
Све серије новчаница америчких долара (преко 15), издате од 1928. године, данас су у оптицају. До 2004. изглед и заштита долара се није знатније мењао, новчанице су штампане у само две боје – црна и зелена. До 1990. долар је имао само неколико елемената заштите (заштићен папир, боја, штампа). Од 1990. уводе се постепено серије са додатим елементима заштите (сигурносна нит, микро-текст, водени жиг, оптички променљива боја и др.). Од 2004, први пут се амерички долар ради техником вишебојне штампе са савременим заштитним елементима (УВ, ИР, 3Д трака и др.).
Данас постоји више од 23.000 различитих типова фалсификата доларских новчаница, са различитим карактеристикама које региструје америчка тајна служба, а најчешће и најуспешније су фалсификовани апоени 50 и 100, серије од 1981. до 2003. године, евидентирани као опасни фалсификати (супердолар). Што се тиче осталих валута, прописано је да је мењач дужан да, код сваке продаје ефективе, ако особа то захтева, у потврди о продаји упише наведене податке: име и презиме резидента – физичког лица и његов ЈМБГ из важеће личне карте или пасоша, односно име и презиме нерезидента – физичког лица и број његове важеће путне исправе, као и серијске бројеве новчаница.
Током 2020. године, експертизом новчаница под сумњом да су фалсификоване, утврђено је 815 комада лажних новчаница евра, углавном апоена 50 и 100, и 46 комада фалсификованих новчаница америчког долара, и то, 45 комада апоена 100 и један комад апоена 50.
У фебруару 2020. године, полиција је запленила више од 20.000 комада лажних новчаница долара апоена 100, и то пре него што су фалсификатори успели да их ставе у оптицај, због чега ови фалсификати нису ушли у званичну статистику откривених у 2020. години.
