Прочитај ми чланак

Трговци пред ‘црни петак’ дизали, па „спуштали“ цене

0

Иако је требало да буде ‘црни петак’ за трговце, а велики за потрошаче, овај који је за нама у Србији је потпуно обрнуо игру јер се потрошачи нису овајдили великим попустима, а поједини трговци нису изгубили много пошто попуста није ни било.

Штавише, неки су чак и „појачали“ цене, тако су – осим редова испред појединих радњи у тржним центрима усред најгоре седмице од почетка епидемије вируса корона – овај потрошачки викенд обележиле и „варке“ појединих трговаца.

Наиме, „црни петак“ и викенд који долази после њега у САД служе за распродају робе коју ускоро треба заменити на полицама, те тако трговци спуштају марже и нуде попусте и до 70, чак и 90 одсто.

У Србији се та акција примила последњих година с тим што попусти нису ни приближно тако велики, а чак и они минимални од 10 или 20 одсто у ствари су неретко лажни – јер трговци цене подижу пред Црни петак да би их наводно током њега спустили, а заправо само вратили на старо стање.

Тако је на друштвеним мрежама освануо „скриншот“ једног купца где се види да је модел лаптопа Леново који је у септембру коштао у Гигатрон радњи 154.999 динара током овог викенда уз рекламу да се ради о 25 одсто попуста продаван по цени од 158.329 динара.

Током викенда је овај лаптоп нуђен уз рекламу да се његовом куповином штеди 52.780 динара, а изнад тога је била и редовна малопродајна цена од 211.109 динара.

На сајту ове радње тих цена више нема јер је акцијски викенд прошао, а у понуди нема ни тог конкретног модела.

Директор продаје у Гигатрону Предраг Манојловић каже за Данас да они у Србији послују 18 година и да не могу себи да дозволе лажно оглашавање и лош квалитет цена, понуде и услуге.

Он напомиње да на глобалном нивоу због пандемије и ковида 19 постоји озбиљан проблем са несташицама лаптопова због смањене производње и у исто време повећане потражње због рада од куће.

„При сваком новом увозу роба која се купује је скупља па то утиче директно на раст малопродајних цена у складу са законом. Тачно је да се десила измена малопродајне цене 20 дана пре актуелне акције на пар производа од укупно 2.573 који су били на снижењу, али је тачно и то да смо одмах реаговали и да су сви купци тих производа контактирани где им је у директној комуникацији амортизована грешка коју смо направили јер купцима кроз своју пословну политику гарантујемо да оваквих ситуација неће бити“, истиче Манојловић за Данас.

Он каже да су поносни на чињеницу да је до њихове службе за бригу о купцима стигло у данима акције тек 12 приговора од којих су сви били на тему предугог чекања у редовима испред продавница и зашто пуштају у продавнице само одређени број људи.

Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић каже да преваре и обмане постоје годинама, нарочито током ‘црног петка’.

„Иако се свест код наших потрошача мало поправила и даље се они доводе у заблуду и упркос томе што има савесних трговаца има и оних који два, три дана пред акцију дижу цене, да би их после спустили“, каже Паповић и напомиње да је зато потребна озбиљнија контрола и тржишни надзор.

Удружења које се баве заштитом потрошача су зато за увођење прекршајног налога, где би се чим се евидентира прекршај на лицу места наплатила казна.

Трговци пред ‘црни петак’ дизали, па „спуштали“ цене 2

„Казне су никакве. Требало би да су од 300.000 до два милиона динара, али то ништа не значи јер се све завршава на прекршајном суду. Прекршаји после две године застаревају и онда имамо ситуацију да се једном или два пута одложи расправа, а већ трећи пут држава плаћа, то застарева и ми као грађани и потрошачи плаћамо тог несавесног трговца“, напомиње наш саговорник.

Паповић објашњава да трећи пут суд плаћа правног заступника туженог, односно трговца.

„Дешава се да тужите трговца, после две године случај застари и онда ми плаћамо адвоката, и то је минимално 60.000 динара. Значи, за прекршај од 1.000 или 2.000 динара ви тог трговца не казните, већ наградите“, истиче Паповић.

Проблем са бројем инспектора увек постоји, наглашава он, али инспекција ради свој посао, а највећи проблем је судство, где се сваки овај прекршај завршава.

„Зато је неопходно увођење озбиљнијих контрола и прекршајних налога, када видите да је неко направио прекршај одмах га казнити, нема потребе да се иде на суд“, наглашава Горан Паповић и каже да се у том случају трговцима не би исплатило да стално плаћају казне, а и да би организације које штите потрошаче позвале све да радње таквих трговаца заобилазе.