Прочитај ми чланакБез посла у Србији остало је више од 200.000 или осам одсто оних који су били запослени, укључујући и неформално запослене и самозапослене због пандемије коронавируса, показало је истраживање које је спровела СеЦонс група за развојну иницијативу уз подршку Фридрих (Фриедрицх) Еберт фондације.
Наиме, како је истраживање показало, највећи терет, али и највећи ризик током кризе овог смртоносног вируса поднеле су жене.
– Оне су чиниле чак 86 одсто запослених на првој линији заразе. Повећан обим послова у домаћинству и брига о члановима породице такође је остала на женама (у 70 одсто домаћинстава), које су те послове доминантно обављале и пре кризе – наводи се у истраживању.
Чак 46,2 одсто њих је остало без посла због обустављања рада фирме.
– Петини од укупног броја (20,5 одсто) није понуђен нови уговор након што је претходни истекао. У већини осталих случајева запослени су били принуђени да дају отказ јер у условима ванредног стања, укидања јавног превоза, затварања обданишта и школа и обуставе социјалних услуга подршке за старије, нису могли да се организују да одлазе на посао и преузму повећане обавезе бриге о члановима породице – показало је истраживање сачињено на репрезентативном узорку од 1.600 особа које су биле запослене у фебруару 2020 – и одражава стање и перцепције из тог периода.
Истраживање је показало да су се запослени добро снашли у раду од куће – око четвртине запослених (24,7 одсто) прешло је да ради од куће, 90 одсто њих имало је одговарајућа средства за рад док је свега 15 одсто при раду од куће било мање ефикасно него иначе.
Једнако су погођени запослени сва четири региона у Србији, а на удару су чешће били млади. Што се тиче родне разлике, у градовима су под већим ризиком били мушкарци, а у сеоским срединама жене.
Годишњи одмор било је приморано да користи 5,4 одсто запослених, а још 4,1 одсто учинило је то у договору са послодавцем. Четвртина запослених (25,2 одсто) радила је скраћено радно време или мањи број смена, а 5,6 одсто запослених се суочило са смањењем плате.
Ризик од заразе
Када је пандемија била на врхунцу, запослени су најчешће били забринути за ризике од заразе – чк њих 66,2 одсто. Скоро половина (47,3 одсто) била је забринута због неизвесности у погледу трајања ванредног стања, а забринутост због велике економске кризе делило је 35,6 одсто испитаника. Њих 31 одсто било је забринуто за економску ситуацију због домаћинства.
– Не тако мали број људи, њих 16,2 одсто, исказало је и забринутост за стање слобода, као и зебњу од јачања репресије и ауторитарне владавине – закључују истраживачи СеЦонС групе.
