Прочитај ми чланак

Сваку трећу плату Геоксу платила Србија

0

Спуштање цена у фабричкој продавници, али и обавештење радницима да су до краја јула на плаћеном одмору, покренуло је прошле недеље у јавности причу да се фабрика обуће Геокс (Геоx) у Врању затвара и да ће италијанска компанија која је у тај крај дошла пре пет година преселити производњу у неку другу земљу.

Званична потврда томе не стиже ни од Министарства привреде, ни челника општине Врање, али ни саме компаније Техник девелопмент, под којим именом Геокс послује у Србији. Незванично, синдикати кажу да Геокс „тврди пазар“, односно да попут неких других страних инвеститора и они у овој ситуацији желе да добију додатне субвенције. Баш као што су пре две године, у сличној кризној ситуацији добили додатних два милиона евра.

У првој тури, када су дошли у Врање, држава је Геоксу дала 11,2 милиона евра, као и 100 милиона динара за финансирање процеса нивелације земљишта. Одлукама Скупштине града Врања, ова компанија је на коришћење добила и 110.751 квадратни метар земљишта, вредности 555.000 евра.

Геокс је тако за пет година добио непуних 14 милиона евра, ако се узме у обзир и почетно давање, земљиште као и два милиона колико је додатно добио пре две године. За тих пет година на име трошкова за зараде, према подацима из финансијских извештаја, Геокс је потрошио 4,9 милијарди динара или 42,2 милиона евра. Према томе, Геоксу је сваку трећу исплаћену зараду, фактички финансирала држава. Трошкови на зараде годишње су прелазили милијарду динара, једино прве године, 2016, када су почели да раде од фебруара трошкови су износили 760 милиона динара.

Прве три пуне радне године, Геокс у Врању бележи добре резултате и нето добитак је у 2017. био 350 милиона динара, 242 милиона у 2018, а 117 милиона 2019. године. Међутим, прошла година није била славна за Италијане који годишње у свету произведу 20 милиона пари обуће, јер је Геокс у Врању 2020. завршио у губитку од 130 милиона динара.

У исто време добри резултати, односно плус у каси на крају године, поклапају се и са количином прихода који је Геокс имао од субвенција, дотација и донација. У тим подацима у извештајима на АПР-у, може се видети да је прве четири године у Србији Геокс приходовао на име субвенција, донација и дотација више од 200 милиона динара сваке године. Прве године, 2016. тај приход је био 209 милиона динара или неких 1,8 милиона евра, наредне године је то било 208, потом 205 милиона, да би 2019. он износио 201 милион динара.

Међутим, прошле године та ставка у извештају је више него дупло мања, те је приход од субвенција, дотација, премија и донација био тек 91 милион динара. Како су падали приходи од субвенција тако је, мада у мањој мери, падао и број запослених, којих је 2017. у фабрици било 1.335, а крајем прошле године 1.279.

Одговоре на то да ли ће радници остати без посла и шта ће бити са Геоксом у Врању не знају ни радници, али у синдикатима верују да иако селидба у неку другу земљу јесте опција, у овом случају није исплатива јер јефтинију и стручнију радну снагу од ове које имају тренутно у Врању тешко да ће наћи. Плате радника су у Геоксу неких 300 евра, на ивици минималца, а то је ранијих година често био разлог да се појединци и побуне. Једна од побуна десила се и прошле јесени, када је Геокс после неколико година одбијања, да би смирио страсти дозволио и организовање синдиката.

Ако би се Геокс и одлучио да напусти Србију са собом би могао да понесе опрему која има, али земљиште не би могао да прода јер га је добио на коришћење. Августа 2013, две године пре него што ће почети да ради, Геокс је добио на коришћење земљиште, које је тада Град Врање купио од Министарства одбране.

У то време градоначелник Врања Зоран Антић објаснио је тада да је земља „купљена од Министарства одбране и дата Геоксу на коришћење“. Геокс је то тада делом отплатио кроз изградњу војних станова, а како је Антић рекао Јужним вестима остало је неких милион евра које је требало да отплате.

Према уговору инвеститор је у овој ситуацији био у обавези да одржи инвестицију најмање пет година и да у том периоду не смањује број запослених, као и да исплаћује зараду запосленима како је уговорено. Пет година је прошло, јер је, између осталих, Александар Вучић врпцу на отварању фабрике Геокс у Врању пресекао последњег дана јануара 2016. године.