Београд – Још пре него што су поплаве направиле штету која се иницијално процењује на једну до две милијарде евра, Влада Србије је пред собом имала циљ да јавну потрошњу смањи за 400 милиона евра, како би дефицит и јавни дуг почела да враћа у одрживе оквире.

Са додатним трошковима због поплава и опасношћу да због њих ове године нећемо ни имати привредни раст, стезање каиша ће очигледно морати да буде још веће. До сада је на републичком нивоу урађено релативно мало, те се главни удари на џеп грађана очекују у другој половини године, када на снагу ступи смањење плата за 10 одсто у јавном сектору, увођење платних разреда и скоро сигурно смањење пензија од јесени. У међувремену, примат у поправљању биланса преузеле су локалне самоуправе, које су спас од смањених давања из буџета пронашле у подизању пореза на имовину грађана. Осим тога, неке су, на челу са Београдом, лек пронашле у укидању свих јавних услуга и социјалних давања која нису обавезна, а пуно их коштају.

Тако је београдска локална власт одлучила да своје најсиромашније пензионере лиши новчане помоћи од 5.000 динара, коју су све до ове године редовно добијали на свака три месеца. Мада 1.300 динара, колико је то излазило на месечном нивоу, многим грађанима не делује превише, најстаријима који добијају мање од 20.000 динара пензије – некад и много мање – овај новац је био од егзистенцијалног значаја.

Градоначелник Синиша Мали одлучио је да укине и новац за Свратиште за децу, које брине о младим бескућницима, затим помоћ за самосталан живот одраслима и старијим лицима са инвалидитетом, право на повремену помоћ деци без родитељског старања, ученицима и студентима и ђацима са сметњама у развоју. Правила су промењена и за родитеље са тројкама, четворкама, петоркама, шесторкама и дуплим близанцима, који ће сада моћи да добију помоћ само једном годишње и то 80 одсто од висине просечне зараде.

Запосленим породиљама је смањена помоћ са 50.000 динара на 20.000, а незапосленим са 20.000 на 10.000.

Објављено је и да Град размишља да студентима и пензионерима укине повлашћени статус у градском превозу, тако да ће они вероватно скупље плаћати месечне карте, а питање је и да ли ће опстати одлука да старији од 65 година само по симболичној цени једном годишње оверавају легитимацију.

Штедња о трошку најугроженијих изазвала је оштре критике јавности и бројне сатиричне коментаре, али највише чуди у каквом је она контрасту са предизборним обећањима актуелне власти.

И док је главни град брзо после избора сматрао да је најбољи начин за штедњу да се смање социјална давања, републичка власт је одлучила да јој то буде последњи избор. Тако је премијер Александар Вучић рекао да се о смањењу пензија неће разговарати све до октобра, а да до тада цела влада мора да ради на повећању ефикасности у другим областима.

Прво међу њима је укидање солидарног пореза и смањење плата за 10 одсто у јавном сектору. Ова мера ће највише погодити средњи слој, односно професоре, лекаре, полицајце и друге, при чему ће, за разлику од солидарног пореза који се наплаћивао онима са платама вишим од 60.000 динара, смањење обухватити све у јавном сектору, осим оних на минималцу.

Осим увођења платних разреда који би такође требало да смање масу зарада из буџета, када дође октобар, на ред ће доћи и пензије. Министар финансија Лазар Крстић је већ најавио њихово смањење, због чега га је одмах критиковао први потпредседник владе Ивица Дачић, а како је рекао сам Вучић, и министарка Кори Удовички такође сматра да ће пензије морати да буду смањене.

Коначно, ради подстицања нових инвестиција, биће промењен и Закон о раду, што значи мање отпремнине, а ако буду усвојени све гласнији захтеви послодаваца, и мање плате током боловања и годишњих одмора.

Два писма пензионерима

Непосредно пред локалне изборе 16. марта, претходни градоначелник Драган Ђилас престоничким пензионерима је послао писмо у којем их подсећа да је за свог мандата увео новчану помоћ од 4.000 динара, коју је добијало 100.000 грађана са најнижим примањима.

У писму је наведено: „Знате да сам са места градоначелника смењен у новембру прошле године. Знате и да је помоћ коју смо давали престала да стиже на време… Привремени орган који данас води Београд није обезбедио новац за овај вид помоћи. Питање је ко ће од вас, да ли ће уопште и када добити следећу рату, осим можда још једном у јеку предизборне кампање. Нажалост, исто је и са додатком за труднице и породиље… а разматра се и могућност укидања бесплатног превоза за најстарије.“

Одмах после Ђиласовог писма, на адресе тих истих пензионера стигао је и одговор Синише Малог, у коме се дословно наводи: „Влада Србије ме је пре три месеца именовала за председника Привременог органа. Затекао сам празну касу јер је бивша власт задужила наш град за скоро милијарду евра!?… Одмах сам спровео оштре мере штедње… укинули смо непотребне трошкове и одустали од скупих политичких пројеката од којих народ није имао користи… Једино нисам дозволио да се „штеди“ на пензионерским додацима и социјалним давањима за најугроженије и децу. Ваше пензије су крваво зарађене, на вашем раду се градило ово друштво и ту нема шта да се штеди… Прва рата пензионерског додатка за ову годину биће исплаћена до средине марта. Наши најстарији суграђани ће користити бесплатан превоз… геронтодомаћице, њих 770, сваког дана ће обилазити по три пензионера који су непокретни или слабопокретни… Планирамо отварање нових клубова за пензионере.“

На крају, Мали је додао: „Београд брине о својим пензионерима. Зато вас позивам да не дозволите да вас обмањују поједини бивши политичари који вам шаљу писма и лажу вас да ће због мера штедње у Београду помоћ пензионерима на било који начин бити ускраћена. То је нетачно, а они који то раде спремни су да злоупотребе сваког зарад јефтиних политичких поена… Ја сам економиста и нисам политичар. Говорим само чињенице и не знам да обмањујем људе као они који су водили Београд пре мене… Београд је на вашој страни и никада вас нећемо изневерити. Ваш, Синиша Мали.“

Платни разреди

Најављено увођење платних разреда је мера којом ће се постићи да се у различитим институцијама за исти посао прима иста плата, то јест да рецимо секретарица у некој агенцији прима исто колико и секретарица у министарству. Иако би било могуће да се платни разреди тако формирају да маса зарада остане иста, економисти сматрају да би најкорисније било да се она смањи, то јест да просечна плата секретарице у јавном сектору буде мања после увођења платних разреда него што је данас.

(Дневни лист Данас)

Ознаке: Влада Србије, економија., сиромаштво, Србија, Штедња