Прочитај ми чланакБрој издатих грађевинских дозвола током 2022. био је мањи у односу на годину дана раније чак четири месеца заредом, показују подаци Републичког завода за статистику (РЗС). Највећи пад броја издатих дозвола забележен је у октобру 2022. године, када је забележено пад од чак 22,2 одсто у односу на октобар 2021. У новембру 2022. издате су 2.782 грађевинске дозволе, што је 16,6 одсто мање.
Према речима консултанта за некретнине Милића Ђоковића, 2021. година није адекватна за упоређивање јер је уследила после корона кризе, када је дошло до грађевинског „бума“.
– Невероватно је колико је било дозвола и промета у тој години, тако да она није реална за упоређивање. Пре би било адекватно поредити 2022. са подацима из 2018. или 2019. Друго, проблем код грађевинских дозвола је проблем застоја у процедури. Није се, нажалост, дошло до олакшавања процедура за инвеститоре, које су биле доста успорене, што је у неком проценту допринело оваквим резултатима. Такође су скочиле и цене грађевинских материјала, услед чега инвеститори не могу да планирају, па чекају стабилизацију цена – објашњава он.
У разговору за Бизнис.рс Ђоковић истиче да сада постоји такозвана „пливајућа цена погађања“ и код инвеститора и код добављача грађевинског материјала. Како каже, нисмо се још прилагодили на алтернативне изворе набавке у односу на Украјину и Русију, попут Индије, Кине, Турске, Хрватске.
– Требало би да радимо са оним што имамо, не морамо све да увозимо. Можемо да радимо и са нашим материјалима. Тај период адаптације фирми, који је за нас велики залогај, траје до две године. На мање издавање грађевинских дозвола утиче и поскупљење стамбених кредита, односно поскупљење самог новца. Његова вредност је пала, али су бројке веће, што све доводи до тога да ће се мање градити током 2023. године – оценио је Ђоковић.
Он је нагласио да је приликом мање понуде, рецимо за 20 до 30 одсто, потражња мања за 10 процената и онда, нажалост, нема пада цена.
– Не може тако брзо да се деси неко смиривање цена на тржишту некретнина. Наиме, када једном порасту, јако се тешко спуштају. Ипак, можемо да очекујемо благо смиривање цена и праћење раста цена у односу на инфлацију у еврозони. Колико она буде расла, толико ће расти и цена некретнина. На крају године је претпоставка да ће цене некретнина бити веће између 10 и 20 одсто у односу на крај 2022. године – сматра саговорник.
Милић Ђоковић подсећа да су цене некретнина крајем прошле године драстично скочиле, чак и до 50 процената, али каже да у овој години не очекује такав раст, већ смиривање и благо поскупљење у складу са инфлацијом.
Према дозволама издатим у новембру 2022. године, у Србији је пријављена изградња 3.318 станова, чија је просечна површина 71,7 квадратних метара.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 21, 2023
