Прочитај ми чланак
(Новости)
На трпезама се све чешће налазе пољопривредни производи из иностранства. За воће и поврће које и сами можемо да узгајамо дајемо 150 милиона долара
Парадајз из Турске, бели лук из Кине, грожђе из Македоније купујемо у маркетима и на пијацама. С друге стране, на трпезама је све мање плодова који су произведени управо у нашој земљи. Можемо да хранимо пола Европе, али смо лане у иностранству набавили 45.000 тона свежег поврћа, а пре две године увезли смо више од 8.400 тона црног лука и чак 25.000 тона јабука. Годишње за зелениш који имамо у својим повртњацима и воћњацима „дамо“ бар 150 милиона долара.
У трговинској размени са светом једино у аграру бележимо суфицит, али и даље издвајамо значајну суму „зелених новчаница“ за увоз пољопривредних производа из света. Не штедимо девизе ни за лук, пасуљ, купус, шљиве, јабуке, шећер. На дугачкој листи производа које Србија увози су чак и кромпир и пасуљ. Према речима Владимира Шобота, директора сектора операције „Велетржнице“, парадајз стиже из Италије и Турске, купус из Кине, јабуке из Пољске, док лубенице највише увозимо из Албаније.
– Прошлогодишња суша јесте направила велике проблеме у аграру, па смо се тако сусрели са дефицитом поврћа, али то није једини разлог за велики увоз производа које сами можемо да произведемо – каже Шобот. – Други разлог је то што је трговцима вероватно јефтиније да робу купују иностранству, јер на тај начин имају бољу зараду.
У водећим трговинским ланцима, пак, кажу да када домаћа производња не задовољава њихову потражњу, принуђени су да набављају увозни зелениш и воће.
– Један од све чешћих разлога за увоз иностраних производа, иако постоје исти на домаћем тржишту, јесте могућност понуде ниже цене потрошачу – каже Оливера Ћирковић, из „Универкеспорта“.
– Један од примера је управо бели лук. Најбоље решење је да купцима понудимо купи и јефтин кинески бели лук, као и домаћи бели лук, много бољег квалитета и ароме по знатно већој цени. Наравно, није увек могуће понудити толико широк асортиман, у оквиру сваке робне групе.
Агроекономиста Миладин Шеварлић каже да је неопходно побољшати мере аграрне политике, посебно њихове дугорочне ефекте.
– Либерализовано тржиште посебно производа аграрног порекла дозвољава неоконтролисан увоз и робе које у Србији има напретек – сматра Шеварлић. – Нигде као код нас, увоз и извоз пољопривредних производа није тако препуштен неконтролисаној стихији тржишта. Административне мере нису добре, али мора постоји контрола. Тако се не би дешавало да увозимо и бацамо девизе чак и за шећер и малине – наше главни извозне адуте.
ПРЕБРАНАЦ ИЗ КИРГИСТАНА
Пасуљ који се кува у нашим домаћинствима стиже из најудаљенијих делова света, али не од српског сељака. Већ дуже време домаћег пасуља нема ни у радњама, ни на зеленим пијацама. Највећа количина овог поврћа на српско тржиште стиже из Киргистана. – Српског пасуља у понуди нема већ дуго – каже, за „Новости“, Душан Шобот, директор сектора операције „Велетржнице Београд“. – Тренутно се купцима на велико нуди градиштанац по цени од 190 динара из Аргентине и Египта.
